Поштовани уредници.

Ја пратим овај сајт дуго година и добро је да постоје вакве ревносне борце за православља, али никако не могу да схватим како вечина српских клирика и православних публициста упорно остаје на један сериозни грех а то је не признајне постојања једног целог народа коме ја припадам а то је Македонски народ а следствено томе и не признање и његове матичне цркве.

Још много пре корона вируса за време којег је причешћивао народ Светом тајном причешћа противно православној литургијског пракси и канонима (стављањем причешћа у руке верницима, као католици), Григорије је застранио у својим неделима до краја. Колико још миса треба да одслужи, шта треба још да учини да би био лишен највишег духовног достојанства које оскрнављује?

Собственно название «Центра защиты христианской идентичности» в Белграде приводит многих наших друзей, последователей и сторонников к выводу, что это - центр, занимающийся исключительно церковным (экклезиологическими), каноническими и догматическими вопросами, что несколько распыляет вниманиеи отвлекает от реальности, в которой мы живем. Однако темные силы и особенно общие геополитические движения в мире глубоко вторгаются и угрожают идентичности православных народов, поэтому Центр неуклонно должен реагировать на вызовы соответствующим образом.