Помаже Бог. 

Јуче сам присуствовала Светој литургији за Божић, гдје се људи нису исповиједали. Односно, прилазили су, бивајући покривени епитрахиљем, питани јесу ли грешни, те им је свештеник читао разрешну молитву, затим причешћивао. Да напоменем да је сам рекао да се причесте сви, па да сачекају крај службе и он ће их 'исповиједити'.

Небо или Небеса у молитви Господњој - Оче наш? (Цртица о страдалном богослужбеном – црквенословенском -  језику)

Деведесетих година, за време почившег патријарха Павла, а “да би народ боље разумео”, у Светој литургији је, мало по мало, без одлуке СА Сабора СПЦ, почело коришћење говорног “српског” језика, уместо богослужбеног и, треба ли рећи предањског, црквенословенског. Истини за вољу, први је текст Свете литургије на “српски” језик превео архимандрит Јустин (Поповић), давне 1924. године, и тако, нажалост, поставио темеље данашњем  небивалом стању.

Помаже Бог поштовано уредништво "Борбе за веру!

Пре неколико дана се пред српским читалаштвом појавио, сада већ традиционалан, Божићни разговор епископа бачког Иринеја Буловића са  његовим „другом“ уредником листа Печат.

Најмоћнији епископ СПЦ коме је једино стало до сопствене моћи  изнео је своје ставове двосмислено по провереном обрасцу „Помоз’ Бог  чаршијо на све четири стране!” Свако га је могао разумети како му  одговара.

Поштовано уредништво, поштовани читаоци и борци за веру свако вам добро од Господа!

Као што сви знате да се олуја у Аустријској епархији не стишава, већ напротив постаје све јача.