Недавно сам на једном сајту прочитао  расуђивања „о убрзању времена“, и то није први пут да чујем за тај израз, пo значењу коме се даје мистична вредност. У овом часу, колико ме памћење није изневерило, главни адут у сазнањима поменутог текста заснивало се на  све учесталијем доливању уља у манастирско кандило уз икону Пресвете Богородице Тројеручице – како су монаси сведочили. Наиме, до пре неку годину то се није дешавало тако често, али ево сада је  све учесталије. Наравно да је реч о Хиландару.

Почуј, Сине, наук мој.

Савет хоћу да ти дам.

Оштрог уха к мени стој -

Пре но Богу душу предам.

ДА ЛИ ПРИМЕЊУЈЕМО ИСТЕ АРШИНЕ НА МУШКАРЦЕ И ЖЕНЕ

Драга браћо и сестре из Уредништва,

Упућујем вам велику захвалност на објави песме господина песника Мирослава Јеремића „Славопој Богу за Драгу“ (овде:), а њему захвалност и честитку на храбрости за искорак у сферу која је за нас православне табу. А то је мушко – женска љубав, односно љубав супружанска. „Побожни“ људи о томе не говоре, а камоли да о томе пишу песме. То се, тобоже, подразумева.

СЛАВОПОЈ БОГУ ЗА ДРАГУ

Прости ми, Господе, прости сињем

Што Име Твоје узимам ја;

Име Ти залудно не спомињем,

Заповест Трећу слуга Твој зна.

 

На земљу прострт груди кидам;

Поглед ка Теби не дижем ја;

Пред Славом Твојом кајно ридам,

Сву ништост своју слуга Твој зна.