Помаже Бог, поштовано Уредништво!

С обзиром да се доста пише о вашингтонском потпису, хоћу да се осврнем на то, односно, за мене још важније, израелско признање Косова и Метохије. Ово су моја лична сазнања о позадини тога, за која мислим да су стварни узрок.

Након серије текстова о отмици студента Марка Жаркова, коју је наручио и истом координирао викарни епископ Стефан Шарић, уследио је занимљив низ чланака посвећених мутним радњама свештеника Стојадина Павловића, а све у сврху скретања пажње јавности са овог нечувеног скандала!

Приказујући потпис на Вашингтонском споразуму као велику победу, актуелни председник Републике Србије показује или потпуно непознавање основних историјских прилика или сврставање у ред оних који на глобалном нивоу остварују пројекте који су дубоко антицивилизацијски, антисрбски и антиправославни. Ту мислим на прихватање признања Израела од терористичке квази државе Косова и преселење србске амбасаде у Јерусалим.

Убиство Патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег Архиепископа карловачког, у септембру 1913, било је, данас је извесно, увертира у Први светски рат. Убијен је у оквиру припрема Аустроугарске за коначан обрачун са Србијом, а тај злочин је годинама, иако је у питању високи црквени великодостојник, прећуткиван.