Зовем се Жељко Маринковић и живим у граду Ужицу. У недељу 19. јула 2020. године кренуо сам на вечерњу службу у Цркву Светог великомученика Ђорђа. Кад сам ушао у богомољу видео сам старешину Цркве протојереја Владимира Дуканца у олтару и препоставио сам да је на њега ред да служи вечерњу службу.

Режимски политички пропагандисти  су ових дана почели да распредају о наводним нагомиланим проблемима у Српској православној цркви , намерама да се смени Патријарх србски, да се смени група владика и томе слично. С тим у вези помињу могућност сазивања Онлајн Светог архијерејског сабора на коме би се ти послови обавили, на задовољство и ползу актуелног режима у Србији и њихових спољних господара. Онлајн заседање правдају вирусом Ковид, светском пандемијом и немогућности окупљања архијереја, чланова СА Сабора расутих по епархијама широм васељене.

Прије неколико дана су словеначки медији  писали да је вишестепени суд Словеније потврдио пресуду Окружног суда у Љубљани по којој је оптуженом проти Бошковићу потврђена изречена условна затворска казна и да мора вратити 30 хиљада еура украденог црквеног новца, нажалост не нашој Цркви него словеначкој држави.

   ...„Борба за веру“ нема пара за редовно одржавање сајта. Не може да се сакупи сваког месеца ни 200 евра без апела и мољакања. А Жељко Митровић од „Задруге“ зарадио 5,5 милиона евра, пропагирајући идиотизам, разврат, болести и изопачености. Ма, браво! Браво! Таквима треба да помогне Бог и Свети Сава. Мало сутра!