Много пута сам чуо многе разлоге за тај тобожњи "екуменски" дијалог са римокатолицима од оних који тврде да је та врста дијалога сам основ наше вјере и да је непостојање истог ствар наше мањкавости и да смо ми два плућна крила потребна Европи и свијету да би продисали , преко тврдње да смо ми римокатолицима потребни и да они не могу без нас да се изборе са богоборачким секуларизмом Запада (постоји ли већа глупост од ове, па тај секуларизам су сами римокатолици породили и која је то гордост у умовима наших екумениста) па до оних који дијалог своде на дијалог толеранције различитих култура (али то у том смислу није више екуменистички, већ пацифистички или културолошки дијалог).

Чланак којим ћемо се у овом тексту бавити јесте предавање митрополита пергамског Јована Зизијуласа, објављено у часопису „Видослов”, бр. 19 (2000)  под насловом „Обожење Светих као икона Царства Божијег”. Али пре самог осврта на поменути чланак, даћемо неколико уводних напомена.

Колин Беркли: Хрвати без покајања

Почетком фебруара 1993, под насловом “Хрвати без покајања”, Лист енглеске цркве објавио је текст Колина Беклија, који категорички тврди да је суштина свих сукоба у Хрватској у томе што “Хрвати не желе да се покају због својих ратних злочина”, што је “католичка црква Хрватске у веома тесној вези са зверствима над Србима” и што је Хрватска, уз Немачку, једина земља која је за време Другог светског рата изградила сопствене концентрационе логоре, од којих, највећи, Јасеновац, за Србе “има исту конотацију коју Аушвиц има за Јевреје”.

Ваткан током распада југословенске државе

Године 1990, Хрватска је кренула у класични верски рат против Српства, по принципу слободног одстрела свега што је српско и православно. Хрватска је агресивно настојала да бедем католичанства помери према истоку, за почетак до Земуна и Тисе. Што би она при томе затирала све материјалне доказе о српској православној старини на територијама које су Хрватској даривали Аустрија, Ватикан, Броз (Јосип, познатији као Тито, 1892-1980) и српско незнање, што би она при томе прогонила преостале Србе, преводећи их у католичанство или убијајући, многима неће бити довољно чврст аргумент да се заиста ради о беспоштедном рату католичанства против православља.