Свако од нас може да задобије радост Божића. За сваког од нас Христос се родио. Али небо и земља још нису потпуно уједињени. И данас витлејемска звезда и даље гори у глуво доба ноћи. И трећег дана празника Рођења, Црква мења своје беле одежде у крвавоцрвене, а архиђакон Стефан, првомученик, иде за Господом на смрт. И немилосрдно побијени Свети Витлејемски Младенци окружују Младенца у јаслама. Шта то значи? Где је весеље небеских војски и покој торжества свете ноћи? Где је мир на земљи?

Величамо Те, Пресвета Дјево,

и поштујемо Твој Часни Покров...

Данас прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама. Од оног времена, када је воља божанственог Страдалника и Спаситеља света у лику Његовог љубљеног ученика Јована Богослова учинила људски род чедима Пресвете Богородице, то покровитељство није се прекидало ни једног јединог дана. Тако је било у свим временима историје човечанства Мајка и чедо. Замислите се над тим речима, над најдубљим и најсветијим сродством, од којег чистије и светије не постоји на земљи.

☦ „Када видиш икону Пресвете Богородице, обрати срце к Њој, Царици Небеској, и заблагодари јој што се јавила тако спремна на покорност вољи Божијој, да је родила, нахранила и подигла Искупитеља света, и да у нашој невидљивој борби никада нећемо оскудевати у Њеном заступништву и помоћи“.

Преподобни Никодим Светогорац

Живеле и страдале у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија – мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој.

Празник Воздвижења Крста Господњег је толики да је Света Црква установила, као и пре Божића и Богојављења, посебна јеванђелска и апостолска читања недељом пре и после Воздвижења.

„Сећајући се, драга браћо и сестре, блажене кончине Богоматере, морамо се старати да се достојно припремимо за смрт, да је не дочекамо са страхом, него са радошћу; а за то нам је потребно стално сећање на њу. Ово сећање ће да постепено припреми нашу душу за прелазак у вечни живот, да се одрекне срце од свих чулних страсних земаљских везаности. Свети Оци говоре: „Ко се стално сећа смрти, никада неће сагрешити“.

Похвална беседа светитељу Јовану (Максимовичу)

Идеал православног монаштва – с осамљеном молитвом и тиховањем – западни свет слабо може да схвати. Практична Европа и рачунџијска Америка чак и светост желе да мере у категоријама «друштвене користи»...