header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow Света Литургија, Причешће: како уче прави богослови, а не шарлатани попут Порфирија
Света Литургија, Причешће: како уче прави богослови, а не шарлатани попут Порфирија Штампај Е-пошта
петак, 05 фебруар 2021

 Епископ тихвински Консантин Горјанов

По речима преп. Теодора Студита, света Литургија је понављање целог богочовечанског домостроја спасења. Ту се све – од Ваплоћења до Вазнесења – благодатно доживљава као живот нашег живота и душа наше душе. То се нарочито наглашава на крају Литургије св. Василија Великог:

 „Испуни се и изврши се, колико је то у нашој моћи, тајна Твога домостроја спасења“ – тајна очовечења Бога и обожења човека. Сетимо се молитве пред причешће: „Ужасни се, човече, гледајући боготворну Крв“. „Божанско тело обожује ме и храни“. Као што изврсно пише о. Јустин Поповић: „Света евхаристија је врхунац богочовечанске реалности“. Богочовек Господ Исус Христос је постао видљива и бесмртна твар између неба и земље… Најубедљивији сведок тога је Црква, богочовечанско тело Христово. Црква је Тело Христово, евхаристија је Тело Христово. Истоветност у суштини. Црква у евхаристији, евхаристија у Цркви. Будући да је Тело Христово, Црква је саборно јединство, као и јединство саборности. То се тиче и евхаристије, као Тела Христовог: Јер је један хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо (1 Кор. 10, 17)“.2

И заиста: древни Оци су називали евхаристију јединством (ἔνωσις). Прво, зато што у њему долази до потпуног сједињења с Богочовеком Христом, друго, зато што се кроз Христа сједињујемо једни с другима. Као што се каже у Литургији св. Василија Великог после освећења светих дарова: „А нас све који се од једнога хлеба и једне чаше причешћујемо да сјединиш једне с другима у заједницу Духа Светога и да учиниш да се ниједан од нас не причести светим Телом и Крвљу Христа твога на суд или на осуду“.

Обраћам вашу пажњу на последње речи: „да се ниједан од нас не причести на суд или на осуду“. Наше јединство у Христу око евхаристијске Чаше не сме да буде јединство доброћудних харизматичара који свима све опраштају и који су снисходљиви према себи, оно мора бити доживљено, одстрадано, мора да буде резултат некаквог духовног напора и рада. Радост од богоопштења, од сједињења с Христом, мора да се сједини с великим страхопоштовањем и страхом Божијим, сазнањем да су Христове Тајне заиста страшне и да „онај који једе и пије недостојно на суд себи и на осуду једе и пије“. Ми знамо да „нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи“ Христу. И зато се никада нећемо одрећи сједињења у нашој пракси двеју тајни – евхаристије и исповести, покајања. Ту се не ради о томе да, ето, ми хоћемо да се прикажемо достојним пред лицем Онога Кога је недостојан цео свет, него се ту ради о предочишћењу, неопходном за примање Тајне, ради тога да не бисмо зачули речи: Пријатељу, како си дошао овамо без свадбеног руха (Мт. 22, 12).

Нажалост, горко искуство неких западноевропских парохија и цркава показало је да је одвајање исповести од причешћа у пракси довело до готово посвудашњег уништења тајне исповести, тако да често молба за исповест пред причешће наилази на искрено и нескривено чуђење. Духовне последице оваквог односа према исповести веома су жалосне – губитак покајничке самоконтроле, неосетљивост према својим страстима и губитак страха Божијег.

Ми неоспорно немамо намеру да затварамо очи пред тим да се често због великог броја причесника и, у складу с тим, исповедника, исповест често обавља сувише брзо и формално, да су код нас сувише често раширене такозване опште исповести када свештеник једноставно набраја грехе (или изговара проповед покајничког садржаја) и чита разрешну молитву практично не саслушавши никога. Оно што је у виду изузетка својевремено било дозвољено само св. Јовану Кронштатском, нажалост постало је општа пракса, како услед комунистичких гоњења и, у складу с тим, огромних тешкоћа у општењу између свештеника и пастве, тако и услед велике оптерећености наших пастира и њихове малобројности. Па ипак, одвајање исповести од причешћа у нашим условима довело би до опадања покајничке дисциплине и до непредвидивих последица. Зато је сада у низу парохија веома лепо видети обнављање индивидуалне, праве исповести, које води повећању броја исповедника и већој чистоти причешћивања међу паством.

ЕПИСКОП ТИХВИНСКИ КОНСТАНТИН ГОРЈАНОВ

Последњи пут ажурирано ( субота, 06 фебруар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.