(Са коментаром "Борбе за веру")   

Реч је о митрополиту који је до децембра 2020. године био на трону екатеринбругшке епархије и који је потписао одлуку о рашчињењу и одлучењу од Цркве оца Сергија.

„Пошто сте ме избацили из храма и изопштили ме из цркве, тражим од вас да предате мој ковчег митрополиту Кирилу. – цитирао је 11. фебруара телеграм - канал „Церквач“ речи о. Сергија, које су пренели његови адвоката.  „Не можете ме опевати, ја се налазим у тамници, шта ће ми онда тај ковчег?“

Поклон се још увек налази у келији схиигумана Сергија у Средњеуралском женском манастиру.

Коришћен је као сто.

"Добар ковчег. Али за митрополита свеједно је премален", примећује „Церквач“, алудирајући на озбиљну прекомерну телесну тежину садашњег казанског ахријереја.

 Осврт "Борбе за веру":

Православној подвижничкој пракси својствени су случајеви држања мртвачких сандука у келијама и спавања у истим. Они су ту у циљу непрекидног сећања на смрт, као опомена на сујетност свих житељских ствари, за зауздавање греха и подстицања на покајање и подвиг.

Примери овакве праксе су, иначе, забележни и код ревноснијих припадника Богомољачког покрета Светог Владике Николаја, у шта је један од уредника "Борбе за веру", писац овог коментара, имао лични увид.Такође је, из прве руке, чуо сведочанство о столару - бомољцу који је, у хитном случају, уступио за сахрану ковчег у коме је сам спавао.

Већина данашњих "световно модификованих верника", а нарочито оних "новокомпонованих", ће ову праксу, несумњиво, осудити као морбидну.

Но, за све оне којима је ово "јака храна",  постоји - од Светих Отаца препоручена - једна друга пракса, са истим циљем, а то је - што чешће посећивање гробаља.

Јер, ко се непрестано сећа смрти, никада неће сагрешити.