header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow КОРОНА arrow Интервју са архимандритом Савом Светогорцем (крај)
Интервју са архимандритом Савом Светогорцем (крај) Штампај Е-пошта
четвртак, 25 фебруар 2021

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 + + +

Прот. Петар Хирс: Могу ли да Вас питам, у чему се налази корен зла? Како смо дошли до оваквог стања?

Архим. Сава Светогорац: Корен зла је, наравно, грех, ово отпадништво, ово потчињавање родоначелнику сваког зла, ђаволу. Први корак ка греху је беспослица, како нам Оци кажу. Нерад или занемаривање духовног је корен свих порока. Ђаво нас увлачи у нерад, занемаривање, а затим и у грех. Очај следи после греха. И чини све могуће напоре да нас доведе до самоубиства, јер је он човекоубица од искона. Тим путем се развија зло.

Храм ни на који начин не може бити место заразе верника, то треба добро знати. То је задатак број један, како бисмо могли заузети исправну позицију и правилно се супротставити свем том искушењу, том нападу.  Ми се морамо супротставити колико год можемо и уложити све напоре како би се служила Света Литургија.

Већ смо рекли да се не смемо покорити безакоњу. Када су Свети Апостоли изведени пред првосвештенике, који су им забранили да говоре о Васкрсењу, рекли су: „Ми то не можемо учинити“. Можете рећи да су то били првосвештеници тог времена. Да. Али ово се односи и на нас. Већма се треба покоравати Богу него људима“ (Дела апостолска 5:29). Не можемо се покорити наредбама људи који нас одвраћају од покоравања Богу.

Дакле, у молитви за освећење храма каже се да је храм „исцељење страсти, уточиште слабих, прогнање демона“. Опседнути демонима и они који су под утицајем нечистих духова, улазећи у храм, ослобађају се демонске енергије (наравно, уз покајање греха и поштовање свих осталих услова).

Даље, епископ каже: „Во јеже бити очесам Твојим отверстим на њего дењ и нош“. То значи: Господе, нека твоје очи буду приковане за овај храм даноноћно. Да ли разумемо шта ово значи? То значи да сваку цркву освећену по православном поретку чува сам Бог. Божије очи непрестано гледају у Његов свети храм. Како Господ може да дозволи да се ми који верујемо у Њега разболимо од боравка у Његовом Дому?

И даље: „И ушесам Твојим бнемљушчим в молитву со страхом Твојим“.

А у другој молитви се каже: Владико Господе, Боже наш, који си на небесима установио чинове и војске Ангела и Архангела, да служе слави твојој, учини да са нашим Входом буде Вход светих Анђела који нам саслужују и с нама славослове твоју благост.” Унутар храма пребивају ангели, који скупа са свештеницима и свим народом служе и славе Бога. Па може ли онда бити да се на таквом месту појави зараза? Не, то је немогуће!

Прот. Петар Хирс: А то значи...

Архим. Сава Светогорац:  Прво, морамо бити утврђени у својој вери. Јер ово такозваноковид-богословље“ које нам нуде је заправо збрка. Они загађују чистоту вере коју су нам Свети Оци предали.

Извор заразе ни у ком случају не може бити Свето Причешће или друге светиње, односно антидор (нафора), света вода, благословени хлеб, кољиво, свете мошти, свете иконе. Ни под којим околностима. Све што је унутар Храма је свето, будући да Нетварна Светлост обасјава све свете предмете. Ово је прва ствар коју треба разумети.

И друга ствар: морамо се држати оних свештеника који правилно поучавају о вери. Нажалост, такође је тачно да доживљавамо велики пад свештенства. Свети Козма Етолски прорекао је да ће доћи време када ће неки клирици постати гори од мирјана. Рекао је да ће, када такав свештенослужитељ уђе у кућу, по његовом одласку, треба да се соба окади како би се одагнао греховни смрад који је он донео са собом. Опростите ми што сам вам морао рећи такве ствари.

Прот. Петар Хирс: Господе, смилуј се.

Ахрим. Сава Светогорац: На несрећу, стање свештенства је већ дошло до таквог пада... Знам за многе жалосне и срамотне случајеве ове врсте о којима су ми људи говорили на исповести, авај!

Један од Богом - просвећених грчких стараца, који је починуо недавно, рекао је: „Данас је у Грчкој тешко наћи чак две стотине праведних свештеника“. Зар није тужно? И још једно сведочење на исту тему сам чуо од оца Атанасија Митилинеса, познатог проповедника, пре око четрдесет година. Током једне од својих беседа рекао је да од осам хиљада свештеника који су тада служили у Грчкој, око хиљаду не верује ни у шта. Рекао је да има одговарајуће доказе којима је спреман да потврди ову цифру.

Прот. Петар Хирс: Хиљаду од осам хиљада.

Архим. Сава Светогорац: То је било пре четрдесет година.

Прот. Петар Хирис: Треба да замислимо како је тек сада...

Архим. Сава Светогорац: А сада, може бити да је остало око две стотине људи, који имају веру у Бога и страх Божији. На несрећу, ово је веома трагично.

Имамо још једно сведочанство савременог подвижника побожности, који је умро пре отприлике седам или осам година, ако се не варам. Звала се Христина и подвизавала се у Ксанти. Имала је виђење, које је испричала једном од своје духовне деце. Замолила га је да о томе никоме не говори до њене смрти. Какво је то било виђење?

Она је видела Христа. Он јој се јавио на јави, а не у сну, и рекао за епископе који су тада били у Грчкој: „Само осам од њих су Моји“. То се догодило пре око 8-10 година. Од осамдесет епископа који су тада служили, само осам је било верно Христу. Не знам колико их је данас остало... Не усуђујем се да наведем тај број, само Христос то са сигурношћу зна.

Најстрашнији греси – то нису греси против морала (у које се, на несрећу, данас погрузили), већ греси према вери. А ми, наша Грчка Црква, починили смо два нечестива дела, две хуле против вере.

Прво је оно што се догодило 2016. године на Криту, у Колимбарију, где смо потпуно издали православну веру, јер су на Критском сабору јеретици свих врста: протестанти, паписти итд., добили назив „цркве“. Ми смо им дали такав назив, што значи да смо јеретичке заједнице признали као „цркве“. Ово је највеће нечастије и хула против вере Христове.

Други недело је то што смо признали расколнике, псеудо-епископе из псеудо-цркве Украјине, такозване „ПЦУ“. Зна се да су две трећине ових „епископа“ хиротонисани као рашчињени, према томе, немају канонску хиротонију. А једна трећина уопште није рукоположена, то су такозвани „самосвјати“. Познат је случај када је један од њих на главу ставио свете мошти како би се „хиротонисао“ за епископа! Све ово представља страшно богохуљење, а нажалост, неки од наших епископа стоје поред њих у олтару и заједно служе Божанску Литургију.

Али, наравно, Дух Свети не може бити поруган. Ви не можете обманути  Бога. Природно, у овом случају се Литургија не врши, а они који чине такве ствари примају суд и осуду од Духа Светога.

Прот. Петар Хирс: Значи, међу узроцима наше садашње кризе, коју преживљавамо у наше време, на првом месту се налази отпадање од вере.

Ахрим. Сава Светогорац: Издаја вере. А други разлог кризе јесу преступи против моралности. Не могу да не поменем и то. Већ сам у другим разговорима са верницима говорио о савременом подвижнику побожности, чију светост су многи посведочили, ово је отац Анастасиј Кудумианос, који се подвизавао у манастиру Кудум.

Прот. Петар Хирс: На Криту.

Архим. Сава Светогорац: Да, на Криту. Он је удостојен виђења Нетварне Светлости,  јављања Пресвете Богородице и био је сведок многих Њених чуда. Причао нам је о једном од посебних догађаја у његовом духовном животу: сусрету са Пресветом Богородицом. Чинила му се врло узнемиреном, па ју је питао зашто је тако узнемирена. Богородица је рекла: „Ја сам огорчена Грцима и њиховим ужасним гресима“. Старац је питао који су то греси. Богородица је одговорила: „Три највећа греха нашег времена су следећа: прво, то су псовке и богохуљење. Друго, то су абортуси (према некима имамо и до милион абортуса годишње, мада је тачан број, наравно, непознат). И треће, то су противприродни греси у браку “.

Све ове изопачености на интернету пропагирају кабалисти, ционисти и други, како би развратили хришћанске породице. Многи брачни парови их практикују као нормалне и они су се неизмерно проширили. Међутим, то је велики грех и, наравно, хула против лика Божијег (напомена уредника – мисли се на сексуалне изопачености: орални, анални секс итд.)

Прот. Петар Хирс: Старче, поновимо за наше читаоце. Први грех: псовке и богохулство против Бога, Светих и Богородице. А друго?

Архим. Сава Светогорац: Друго су абортуси.

Прот. Петар Хирс: Абортуси.

Архим. Сава Светогорац: Ужасан грех.

Прот. Петар Хирс: Да. А трећи – то су полне изопачености.

Архим. Сава Светогорац: О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква гнусна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините ако морам ово да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација.

На несрећу, постоје неки духовници „без Светог Духа“, како је говорио Свети Симеон Нови Богослов. Они својој духовној деци, брачним паровима, кажу: „То није моја ствар, можеш да радиш шта хоћеш“. У наше време, ови греси су се распространили изузетно широко...

Архимандрит Сава Светогорац

Прот. Петар Хирс: Опростите, шта је говорио Свети Симеон?

Архим. Сава Светогорац: Свети Симеон Нови Богослов је пре хиљаду година – говореће о својој историјској епохи – рекао да постоје неки духовници без Светога Духа! Такви јереји, на жалост, постоје и данас. Они кажу супружницима: „Чините шта вам прија, јер ви сте у браку, па вам је све дозвољено“...  Они не само да их не убеђују да престану са тим изопаченостима, већ им их и препоручују.

Прот. Петар Хирс: Они још и саветују то?

Архим. Сава Светогорац: Да, они пропагирају сведозвољеност у односима и понекад приморају једног од супружника да почини ове страшне грехе под изговором очувања породице. Да ли је могуће саветовати очување породице уз помоћ ђавола?

Прот. Петар Хирс: Ти греси их, значи, лишавају благодати Божије?

Архим. Сава Светогорац: Да наравно. Ако су се супружници бавили таквим стварима и нису се покајали, онда, прво, не могу да приступе Светом Причешћу, ово је најважније. А ако се не причешћујеш, ти си одсечен о Живота и далеко од спасења.

Прот. Петар Хирс: А ако им духовник благослови та чине таква дела, да ли су они свеједно криви?

Архим. Сава Светогорац: Наравно. Јер ми смо дужни да изаберемо духовника који има православни начин расуђивања. Ако им сутра њихов исповедник каже да изврше самоубиство, да ли ће то заиста учинити? И да ли ће бити добро?

Прот. Петар Хирс: У овој критичној ситуацији коју имамо данас, више пута смо чули људе како говоре: „Морамо се покоравати епископима и свештеницима, нека они одлуче. И они ће бити одговорни за све“. И сада ми кажете да је то погрешно, да смо ми и дужни да познајемо своју веру.

Архим. Сава Светогорац: Тачно. Ми нисмо неке бесловесне животиње, Господ нам је подарио разум  и бесмртну душу. Зато смо дужни да расудимо да ли су поступци духовних отаца исправни. Не да их осуђујемо и упадамо у грех осуђивања, већ да расуђујемо о њиховим поступцима и речима како би разликовали - како је говорио блаженопочивши отац Атанасије Митилинес – исправно од неисправног, лажног. Како разликовати вука у овчијој кожи од правог пастира? За ово морате имати неке критеријуме. Потребно је имати расуђивање.

Сам Христос нам је рекао: „Праведни суд да судите“ (Јован 7:24). Христос је такође рекао: „Не судите да вам се не суди“ (Мат. 7: 1). Неки свештеници и епископи воле да понављају ове речи у смислу да их неко не би ометао,  како би могли да раде и говоре шта год желе. Али они не могу да чине самовољу у Цркви. Сва њихова дела морају бити сагласна Јеванђељу. И све што они кажу и саветују људима мора бити у складу са светим канонима.

Преподобни Никодим Светогорац наводи у својој књизи „Ексомологитариј“ један случај када је духовник допустио свом духовном чеду да приступи Светом Причешћу, упркос чињеници да је та особа починила неке смртне грехе и да је, према правилима, морала да поднесе епитимију. И, наравно, након смрти његово духовно чедо је отишло у пакао. О томе пише Свети Никодим Светогорац.

И овај човек се јавио свом духовнику, који је још био жив, и рекао му: „Због тебе сам у паклу. Пошто сам због тебе отишао у пакао, повешћу те са собом“. И истог тренутка његов духовник умре, а његова душа је следила духовно чедо у таму најкрајњу. То је наше Свето Предање, и ми морамо да га се сећамо.

Прот. Петар Хирс: Време нашег разговора се приближило крају. До новог сусрета у блиској будућности. Благодаримо вам на разговору.

 

Први део: (овде:)

Други део: (овде:)

 

 

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"

Извор: nasledie77.wordpress.com

Последњи пут ажурирано ( субота, 27 фебруар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 66 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.