header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Игор Друз: Глобалисти у мантијама или како Фанар подржава антихришћанске пројекте Штампај Е-пошта
среда, 24 март 2021
       Парохије ове патријаршије делују не само у Украјини, већ и на територији Русије и поодавно увлаче у своју орбиту разне „обновитеље“ и једноставно русофобе. Они имају претензије и на Белорусију, иако им нико није дозволио да тамо региструју своје парохије.

Посебно се жестоко пројавила у последње време антиканонска новотарија Вартоломеја под именом „Православна црква Украјине“ (ПЦУ).

Овај нови огранак Константинопољске патријаршије, створен уз помоћ америчког Стејт департмента, а безусловно се покорава Вартоломеју и зато је у њој најјаче пројавила управо та политика глобализма коју он у другим деловима своје патријаршије намеће опрезно о прилично ненасилно.

Тзв. Православна црква Украјине нема ништа против да се становништво Украјине дрогира!

У фебруару је Сергеј Думенко, намесник Вартоломеја над ПЦУ, који себе назива и „митрополитом Епифанијем“, јавно подржао легализацију дроге у Украјини, покривајући је псеудо-научним велом „медицинског канабиса“. Иако је сваком разумном човеку јасно да говоримо о разрешењу лаких, да би затим легализовали тешке дроге. Као што знате, зависност становништва од дрога једна је од главних „питања“ за глобалисте и њихове украјинске марионете.

А у марту су се појавиле нове потврде да се ПЦУ прилагођава сходно општој линији странке глобализације.

Председник украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Александар Данилов објавио је нови рецепт за спас од проклетих Московљана. Рекао је следеће: да би у потпуности ушли у „цивилизовани свет“, грађани Украјине у свакодневном животу морају да пређу на енглески језик, а ако наставе да говоре свој матерњи руски, тада ће их освојити страшна Русија. Све је то природно: руски језик се не искорењује да би тријумфовао украјински језик. Украјинизација је само прелазни период, а не крајњи циљ дерусификације. „Украјинци“ нису етнос, већ идеологија. Крајњи циљ је победа енглеског језика, који би требало да постане језик врха, главно средство службеног бизниса и образовања.

Примећујем да је руски језик такође матерњи и самом Данилову – Великоруса, родом из Луганске области. Сада се бори да га искорени, штавише, заменом чак ни блиским малоруским дијалектом, већ енглеским.

РАСКОЛНИЦИ: Православни Украјине да науче и говоре језик будућности – енглески језик, јер руски води у кметство!

Нешто је овде друго јако чудно: такву политичку изјаву власти, ангажоване не само на линији дерусификације, већ и са циљем украјинизације, активно је подржавала ПЦУ.

Да подсетимо, управо је она најгласније тврдила да се, прво, противи спајању са државном власти, и друго, те да подржава само украјинизацију.

„Владика“ Адриан Кулик из ПЦУ одмах је дао ватрену изјаву за јавност у знак подршке властима: „Данилов је дао врло мудру идеју. Дакле, енглески је перспектива личног и друштвеног развоја, као и добре будућности, а руски води у руски свет и кметство“. Подсетићу вас да је председник Савета за националну безбедност и одбрану желео не само да енглески језик постане државни језик, већ и да натера грађане Украјине да га говоре у свакодневном животу. Дакле, све прошле небројене изјаве владике Кулика у знак подршке мови (украјинском језику – прим. прев.) биле су, како видимо, узроковане само политичком ситуацијом, а не унутрашњим уверењем. Наравно, да је и сам говорио руски, што значи да је такође био у истом том „кметском праву руског света“. Кулик се тешко огрешио пред својом сектом, будући да је био у оном „Руском свету“ којег сада куне – од 1989. до 1991. године учио је подмукло у Московској богословској семинарији, где једноставно није могао да не говори руски. И даље би био у Руској православној цркви, али га је његов рођак Олег Кулик позвао да оде у раскол. Овај последњи је у почетку био свештеник у Руској православној цркви, а потом је пре свог млађег рођака отишао у раскол, где се попео на место „патријарха“ такозване Украјинске аутокефалне цркве, која је касније постала део ПЦУ. Стога је Кулик млађи, волећи моћ и новац, отишао к њему и заиста је успео да направи каријеру и постане „епископ“, користећи мантрања о украјинском национализму.

Међутим, од краја Другог светског рата, украјински национализам је само параван америчког империјализма, а у Украјини последњих година пролази и без ове маске.

Тако је сасвим природно да каријериста Кулик показује лојалност америчкој влади и директно промовише американизацију Украјине. Овај расколнички епископ је, у наставку изјаве о „неопходности“ увођења енглеског као државног језика, осудио речи Краснојарског митрополита Руске православне цркве: „Смрт је боља од америчке чизме“. „Овде се поставља питање како изгледа ова америчка чизма, која Митрополита Московске патријаршије плаши више од смрти. Што се тиче Украјине и Украјинаца, не постоји ниједан случај да је амерички војник убио и једног јединог Украјинца и било шта уништио у Украјини “. У ствари, Сједињене Државе су извеле крвави пуч и грађански рат у Украјини, али Кулик превише жели да лиже америчке чизме да би могао да то примети … Такође „не примећује“ чињеницу да америчка влада содомизује и наркотизује Украјину невероватном брзином…

Недавно се настојатељ ПЦУ још једном заклео на верност проамеричком курсу украјинских власти. „Митрополит“ Думенко се 9. јануара (2021) састао са познатим прозападним политичаром Анатолијем Кинахом, једним од лидера полудржавног Националног форума „Трансформација Украјине“. Политички комесар у ризи (монашкој мантији – прим. прев.) још једном је изјавио да европски пут Украјине нема алтернативе! Затим је похвалио казнену експедицију која је нападала Донбас: „Захваљујући непобедивости и свести о праведности њихове борбе, украјински војници успели су да зауставе руску агресију“.

«Епископи» ПЦУ за вакцинацију!

Други јерарх ПЦУ – „епископ“ Варсонофиј, истакао се чињеницом да је, у оквиру кампање вакцинације украјинске владе, јавно објавио да се вакцинисао против Ковида-19, мада је непознато да ли је то заиста учинио, јер нема стварних доказа. Такође, ову кампању подржао је и сам „митрополит“ Епифаније. У Украјини постоји тотална државна пропаганда вакцинације, а власти су, да би појачале ефекат, усвојиле посебан програм да у њу укључе лидере јавног мњења.

ПЦУ, која се не само стопила са државом, већ ју је и првобитно створила, природно је била укључена у овај пројекат пропаганде вакцинације. Придружила јој се, нимало не обраћајући пажњу на чињеницу да су многи људи после вакцинације имали озбиљне компликације од неквалитетних индијских вакцина које се испоручују Украјини. А пошто су ови лекови створени без одговарајућег периода испитивања, који обично траје најмање три године, штета по људско здравље може бити огромна, а велики део кривице за то свалиће се на расколничке пропагандисте.

Антихришћанске снаге Украјине буквално су се обрушиле на канонску Украјинску православну цркву и њеног настојатеља, Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија, због чињенице да он и његови потчињени не желе да буду одељење за пропаганду Канцеларије председника Украјине, попут ПЦУ.

Напади на канонску цркву због одбијања вакцинације

Посебан бес код расколника изазвао је неучествовање руководства Украјинске православне цркве (УПЦ) у владиним медицинским програмима. Канонски православни свештеници били су скептични према псеудовакцинацији и прогласили неприхватљивом присилу на њу.

Овом приликом сав бес на УПЦ излио је расколнички сајт „Религија у Украјини“, који проповеда љубав према Думенку, Бандери, према свим мањинама, правима малолетника, па чак и према ГМО производима (кога сматра великим западним достигнућем).

На сајту ради добро познати у уским круговима, национално-либерални политички фанатик Сергеј Штејников, родом из Донбаса који се прогласио „широким укром (Украјинцем – прим. прев.)“, пунокрвни коњ свих Мајдана, политички пропагандиста свих антихришћанских и антируски владиних пројекта. Сергеј Штејников је самоиницијативно послао десетине хиљада (!) антихришћанских материјала и чланака мејлом појединцима и друштвеним мрежама у којима је славио либералну политичку идеологију.

Такође је на овој веб локацији укључен и „филозоф“ Јуриј Черноморец – политички преварант који себе назива само „богословом“. Он, попут Думенка, иде само уз општу линију странке. Једно време је покушавао да се прилепи за Виктора Медведчука и да га „обдари“ теоријом „конвергенције марксизма и православља“. Тада је левичарство постало модерно и филозоф се поклонио прво расколницима, а затим унијатима, у зависности од тога ко је у то време био најутицајнији.

У време када је позиција УПЦ-Московске патријаршије нешто ојачала за време Јануковича, Черноморец је побегао од унијата и поново почео да сарађује са „московским свештеницима“ које је раније мрзео. После победе на Евромајдану, наравно, поново је почео активно да их баца блато (види чланак „Јадни филозоф Черноморец као типични идеолог аутокефалије УПЦ-МП“).

Написао је „докторску дисертацију“ против Св. Григорија Паламе, простодушно признајући на друштвеним мрежама да је то учинио ради добијања стана од државе.

Његов сајт финансирао је познати харковски олигарх Александар Фелдман, оснивач Међународног центра за толеранцију. Сајт блиско сарађује са Службом безбедности Украјине (СБУ) у жанру јавне политичке денунцијације, а интересантно је да после објављивања чланка на њему, оптужени (од стране сајта – прим. прев.) често имају проблема. Тако су устројени сви медији повезани са ПЦУ.

Заслужити бес таквих медија је још једна награда за митрополита Онуфрија и друге јерархе УПЦ-МП. Рекли су све што су могли у таквој ситуацији, још једном, залажући главе ради стада, и свака интелигентна особа ће разумети њихову поруку.

Неинтелигентни ће седети на дивану, регистровати анонимни надимак у друштвеним мрежама са застрашујућим аватаром неког руског витеза и почети да клеветају митрополита Онуфрија – слабо, ограничено, кажу, није довољно образложио…

Овом приликом се можемо сетити само библијских стихова: „Блаженни јесте, јегда поносјат вам, и ижденут, и рекут всјак зол глагол на ви лжушче, Мене ради. Радуитесја и веселитесја, јако мзда ваша многа на небесјех.“

Ситуација у Украјини јасно показује да се Истанбулска патријаршија заправо претвара у антихришћанску глобалну секту, ангажовану да намеће неморал и политичку пропаганду глобализма. На несрећу, нема сумње да ће на исти начин утицати на ситуацију у Русији, користећи постојеће парохије на територији Руске Федерације и стварајући нове.

С руског превео Зоран Милошевић

____________

ИЗВОР: http://www.stoletie.ru/politika/globalisty_v_rasah_560.htm

Преузето са: https://naukaikultura.com/

Последњи пут ажурирано ( среда, 24 март 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 106 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.