header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Технологије будуће уније: о једном незапаженом сусрету папе у Грчкој
Технологије будуће уније: о једном незапаженом сусрету папе у Грчкој Штампај Е-пошта
уторак, 18 јануар 2022

 Правник Фанара присуствује састанку папе и поглавара Грчке Цркве. Фото: УПН

Папа је у Грчкој два пута посетио архиепископа Јеронима. Током једне посете састао се и са представником Фанара. Какав је ово састанак и шта се може очекивати од њега?

Током недавне посете папе Фрање Грчкој одржао се један занимљив сусрет који је остао иза кулиса пажње светских медија. 4. децембра, у згради Атинске архиепископије, где је папа стигао у посету архиепископа Јеронима, са њим се састао адвокат Сакис Кахијоглу. Тај човек је понтифику пренео поклон - књигу песама једног атонског монаха из Перуа. Папа је заузврат позвао Кахијоглуа у Ватикан. Ко је ова особа и шта је радила на састанку толико високог ранга?

Фанар и Рим: како убедити православне у неопходност уније?

У последњих годину-две видели смо читав водопад изјава патријарха Вартоломеја и папе о предстојећем уједињењу. Али сасвим је очигледно да је за постизање овог циља неопходно предузети низ узастопних корака. Један од њих је да се убеде Помесне Цркве (укључујући и “грчке”) у потребу за уједињењем са Римом. А то није тако лак задатак, пошто и обични верници и многи грчки архијереји су категорички против уједињења са јеретицима. Зато, фанариоти и католици треба да проналазе посебне аргументе за убеђивање. Колико ови аргументи могу бити чисти, видели смо у Украјини када је створена ПЦУ. Подмићивање, уцене, закулисни “договори”, претње и тако даље – о томе су говорили сами учесници ове акције.

Да подсетимо, после “уједињујућег сабора” прве речи УГКЦ (структура подређена папи) биле су изјаве о скорашњем уједињењу са ПЦУ (структура подређена Вартоломеју).

Свакако у исту сврху, папа се састао са православном јерархијом на Кипру и у Грчкој, јер је за промовисање идеје јединства са “Светим престолом” преко потребна подршка што већег броја Православних цркава.

Зарад постизања циља може се ићи двају путевима: 

·  идеолошким – преко разраде учења о првенству у Цркви и “посебним правима” Цариградске патријаршије;

·  разбојничким – путем уцене Помесних Цркава, јер скоро свака има “слабе тачке” - своје расколнике. И тим расколницима се могу давати “томоси”, истовремено их укључујући у своју орбиту.

Јасно је да реализација наведених циљева захтева време и новац. Али и сада, на путу уједињења са католицима, постоје ствари које се могу добити доста брзо – на пример, подршка једног дела јерарха Грчке и Кипарске православне цркве. Помоћу којих средстава ће ова подршка бити спроведена, проучићемо у наставку.

Са ким се састајао папа у Атини

Папа римски прима поклон из руку Сакиса Кахијоглу. Атинска архиепископија, 4. децембар 2021. године. Фото: https: cnn.gr

Папин састанак са обичним адвокатом, чини се, није имао никакав значај и изгледао је готово случајан. Ево само неколико занимљивих детаља који нас једноставно терају да се запитамо – каква је улога Кахијоглуа у игри Фанара и Ватикана?

Прво, никоме није тако лако састати се са папом. Друго, састанак није одржан негде на улици, већ у згради Атинске архиепископије, где се може доћи само по позиву и где случајна особа једноставно не може да буде. Треће, папа не позива свакога ко му поклони књигу у Ватикан. Па каква је ово особа?

Сакис Кахијоглу је један од чланова главног одбора Фондације Патријарха Вартоломеја (о самој “Фондацији” и њеним задацима - у наставку), а такође и један од најпознатијих и најуспешнијих кривичних адвоката у Грчкој, који је наступао као бранилац оптужених за “тешке” злочине.

Овај човек је рођен у Верији, студирао у Солуну, а 1985. године се преселио у САД (на препоруку, иначе, тадашњег премијера Грчке Константиноса Мицотакиса – оца садашњег премијера земље Киријакоса Мицотакиса), где је добио финансијску подршку од Фанариотске архиепископије у Америци. Наравно, таква помоћ је одредила Кахијоглуов став према Фанару. Јер је управо о трошку Цариградске патријаршије студирао у Школи међународне службе Америчког универзитета у Вашингтону, Колумбија. То му је омогућило да добије посао у америчком Сенату као помоћник за особље у комитету за међународне односе Сената и у канцеларији лидера републиканаца сенатора Џесија Хелмса из Северне Каролине.

2001. Кахијоглу отвара своју канцеларију у Грчкој, а 2021. године поглавар Фанара га именује за члана управе "Фондације Патријарха Вартоломеја".

У Грчкој је ово именовање изазвало извесне недоумице, пошто се нови члан одбора “Фондације” у периоду од 2001. до 2018. “прославио” одбраном злочинаца оптужених за најтежа кривична дела. На пример, бранио је Георгиоса Коскотаса (председника Банке Крита), који је оптужен за проневеру 32 милијарде драхми из банке. Био је бранилац Киријакоса Апејрантиса, оптуженог за серијска убиства, силовања и потпалу, бранилац Џозефа Вајониса, који је убио своју жену, бранилац Христоса Вулгаракиса који је убио 12-годишњу ћерку, бранио је Тео Теодоридиса, оптуженог за увоз 5 кг кокаина, као и Аркета Ризарија који је оптужен за киднаповање људи. Од 2001. (време отварања његове канцеларије у Грчкој) Кахијоглу се углавном специјализовао за случајеве повезане са кривичним делима против живота (убиство), личним повредама, трговином дрогом, финансијским злочинима, злочинима у вези са проституцијом, трговином људима, крађама, проневерама, пљачкама, изнудама, преварама, прањем новца, зеленаштвом.

Наравно, свако има свој посао и на основу њега се не може закључити да Сакис Кахијоглу има прљаву репутацију. Али 2005. и сам је био оптужен за умешаност у случај наводне криминалне групе и добио је неколико година затвора, у којем је провео 4 месеца. Године 2010. осуђен је на 6 година затвора, али је на крају ослобођен по свим оптужбама.

Међутим, и поред ових скандала, Кахијоглу ужива поверење Цариградског патријарха, и штавише, све време му пружа одређене услуге. На пример, у познатом случају манастира Ватопед, који се, осим што је најбогатији манастир на Атосу, сматра и “житницом” Фанара. Тада је, подсећамо, бивши генерални директор Државног предузећа за некретнине Константинос Грациос оптужен у случају размене некретнина између државе и манастира Ватопед на гори Атон. Након извињења специјалном иследнику, Грациос је пуштен на условну казну, док су остали оптужени у истом предмету стављени у притвор (неко време је у затвору био и игуман Ватопеда Јефрем). Иначе, овај случај је још на разматрању у Атинском Апелационом суду за кривичне предмете. И овај мали детаљ вреди запамтити ако се постави питање зашто се игуман Јефрем не противи одлукама Фанара, између осталог поводом ПЦУ.

Другим речима, Кахијоглу је “проверена” особа којој се могу поверити и “најделикатнији” задаци. Конкретно, он се може користити као “преговарач” у покушајима да се јерарси Грчке и Кипра убеде да стану на страну уније са Римом. И мало је вероватно да је човек патријарха Вартоломеја случајно улетео на сусрет папе и архиепископа Јеронима. Можда је, с обзиром на искуство адвоката, имао неке посебно “убедљиве” аргументе за поглавара Грчке цркве.

Међутим, појављивање Кахијоглуа у Атинској архиепископији могло би да изгледа случајно за архиепископа Јеронима, али не и за папу. Ако се окренемо новијој историји, можемо видети да се 2018. године Кахијоглу већ састајао са папом. И такође не без учешћа Фанара. Затим је посетио Ватикан заједно са цариградским јерархом, митрополитом тијатирским Никитом.

Сакис Кахијоглу, митрополит Никита, папа Фрања. Ватикан, 2018. год. Фото: protothema.gr

 

Фанар, Джавни секретаријат САД и Ватикан у стварању ПЦУ

Кахијоглуа и митрополита Никиту повезује старо познанство. Ради се о томе да је и пре примања сана митрополит Никита средином 80-их (тада је Кахијоглу радио у америчком Сенату) деловао као лични секретар конгресмена Мајкла Билиракиса из округа Вашингтон. Касније је младић одлучио да обећавајућу политичку каријеру замени за служење Цркви, тачније, Фанару. Срећом, његов шеф Мајкл Билиракис није био против, пошто је верно служио Цариградској патријаршији као архонт "Реда апостола Андреја".

Овде треба додатно напоменути да су односи између Фанара и Стејт департмента више него блиски. На пример, Стејт департмент је био тај који је потпуно отворено подржао Фанар приликом стварања ПЦУ, а данас стоји иза “гурања” признања ове структуре међу Помесним Црквама.

Наравно да творци думенкове структуре, Државни секретаријат САД и Фанар, играју на узајамно корисним условима. Сећате се изреке “рука руку мије”? И овде је исто - Стејт департмент помаже фанариотима да остваре своје циљеве, а они, заузврат, одговарају узајамношћу. Пример? Изволите. 

Један од најватренијих присталица Филарета Денисенка (оног истог коме су Думенко и Порошенко обећали власт у ПЦУ у замену за Томос, а потом преварили) Дмитриј Степовик је причао да је од 1999. до 2013. путовао 13 пута са поглаваром УПЦ КП у Сједињене Државе.

Према његовим речима, Константинос Билиракис се (саветник Мајка Помпеа и син истог оног Мајка Билиракиса – конгресмена, архонта Фанара и бившег шефа митрополита Никите) више пута састајао са “патријархом” Филаретом како би разговарали о стварању ПЦУ. У замену за Томос, Билиракис је захтевао да се Денисенко одрекне парохија УПЦ КП које се налазе ван Украјине. На крају, Филарет је највероватније пристао, пошто је ПЦУ добила легализацију од Фанара, а у Томосу је наведено да ова структура може да спроводи своје активности само на територији Украјине.

Другим речима, Билиракис, као представник Фанара у Стејт департменту, лобира неопходност стварања ПЦУ, тражећи одређене преференције за Цариградску патријаршију. У томе му помаже Стејт департмент, пошто преко ПЦУ:

·  руши јединство Православне Цркве;

·  ствара структуру крајње непријатељски расположену према Русији и Руској цркви;

·  добија додатну полугу за утицај на власт Украјине.

Али главно је да се ПЦУ може користити као платформа за унију православаца и католика (шта ће то Стејт департменту - у следећем чланку). И у том смислу Ватикан је максимално заинтересован да се ПЦУ уопште појави. Односно, прво се православци и католици уједињују под заставом ПЦУ, а онда се ова шема користи за све остале Цркве.

Ево шта каже Иван Дацко, председник Института за екуменистичке студије Украјинског католичког универзитета: “Желео бих да обновим пуно заједничко причешће између католичке и православне цркве до 2025. године. То је наш главни циљ.” Објаснио је да смо се при папи Фрањи и Цариградском  патријарху Вартоломеју “толико приближили да ако не сада, онда, не желим то да кажем, никада. Пропустићемо велику прилику.” Он је уверен да је неопходно “да будућег украјинског патријарха бирају и православци и католици... Али морамо уложити заједничке напоре да заједно конзумирамо Еухаристију љубави”.

Дакле, 2018. године митрополит Никита (бивши секретар архонта Фанара и конгресмен Мајкла Билиракиса) и Сакис Кахијоглу посећују папу. Исте године, уз непосредно учешће шефа Стејт департмента Мајка Помпеа и његовог саветника Гаса Билиракиса, Цариградска патријаршија издаје Томос ПЦУ, а дијалог Фанара и Ватикана улази у завршницу. Даље, током посете папе Кипру и Грчкој, Фрања позива на потпуно јединство православаца и католика, а Сакис Кахијоглу добија позив да поново посети Ватикан. Већ у новом статусу за себе – као члан управног одбора "Фондације Патријарха Вартоломеја". Какву улогу у свему томе има ово тело?

“Фондација Патријарха Вартоломеја"

Циљ"Фондације Патријарха Вартоломеја" је, по речима митрополита америчког Елпидофора, да “створи наслеђе које може да обезбеди финансијску будућност Васељенске патријаршије”.

Поглавар Фанара је на пријему поводом оснивања Фондације рекао да је “(оснивање фондације – Ред.) веома вредна иницијатива, која је практичан доказ поштовања и љубави наших верника овде у САД према Мајки Цркви, која мора да се носи са хиљаду и две тешкоће и хиљаду и два проблема. Многи од њих су многима познати. Многи од њих су непознати. Не говоримо о њима. Ми их доживљавамо и они су неизречени уздаси Мајке-Цркве”.

Иначе, на вечери чланова-оснивача "Фондације Васељенског патријарха Вартоломеја", у улози основног говорника позван је бивши амерички државни секретар Мајк Помпео (он је иницирао настанак ПЦУ, сећате ли се?).

Мајк Помпео на вечери у част оснивача “Фондације”. Њу Јорк, 29. октобар 2021. године. Фото: protothema.gr

Говорећи о потреби стварања “Фондације”, о којој је сањао целог живота, поглавар Фанара је истакао да је “мисија Цариградске патријаршије, наравно, духовна. То је екуменска служба верницима, култури и читавом човечанству. Али колико год овај посао био духован, потребна су материјална средства да се изврши.

Материјална средства, приметимо, потребна су не за проповед Јеванђеља, не за сведочанство о Христу, већ за “екуменистичку служење” верницима (којих религија?), култури и читавом човечанству. Шта тачно треба разумети под овим фразама, није тешко претпоставити, пошто и патријарх Вартоломе,ј и његови сапутници отворено говоре о потреби јединства са Римом и дијалога са другим религијама. Дакле, за реализацију ових циљева, тренутно је у каси Фонда прикупљено скоро 20 милиона долара.

И зар није изненађујуће што Кахијоглу постаје један од главних чланова одбора "Фондације Патријарха Вартоломеја", добија одређена овлашћења да распоређује финансијске токове и баш њему папа заказује састанак у Ватикану?

Патријарх Вартоломеј и Сакис Кахијоглу. Њу Јорк, октобар 2021. године.  Фото: protothema.gr

 

Не, с обзиром на задатке и циљеве како “Фондације” тако и Фанара, а такође углед и везе Кахијоглуа, у томе нема ништа изненађујућег.

Закључци

·  Папа римски долази у Грчку и на Кипар како би се састао са поглаварима двеју држава и са поглаварима Грчке и Кипарске Цркава.

·  Са председницима земаља, понтифик разговара о питањима миграната, између осталог чини све да Грчка и Кипар постану нека врста привремене базе за муслимане који желе да стигну у Европу. Митрополит пирејски Серафим сматра да таква ревност папе у вези са питањем миграција сведочи о његовој жељи не само да прекроји културну мапу Европе, већ и да помогне да се хришћанство коначно уништи.

·  Папа се састаје са архиепископом Јеронимом и архиепископом Хризостомом, које је, по свему судећи, убеђивао да прихвате унију са РКЦ.

·  Током посете Атинској архиепископији, састаје се са представником Фанара, Сакисом Кахијоглуом, који се тамо нашао и позива га у Ватикан. Тај човек је члан управног одбора "Фондације Патријарха Вартоломеја", која прикупља средства за промовисање “екуменистичких” циљева. Иза себе има огромне везе и извесно правно искуство, познаје папу и већ га је срео у Ватикану раније – тачно уочи стварања ПЦУ.

Врло је вероватно да га управо фанариоти користе да би се грчки јерарси учинили попустљивијим у питањима уније. Може послужити и као "озбиљан” аргумент у борби против могуће критике деловања Фанара од стране меродавних у православном свету Атонаца.

Циљ је свих ових игара које трају деценијама (сетимо се породице Билиракиса) исти – да се постигне стварање јединствене структуре Фанара и РКЦ. У том смислу, ПЦУ је само карика у једном великом ланцу који води ка новој синкретичкој религији која уједињује човечанство.

И мало је вероватно да ће та религија имати везе са Христом.

 

Извор: "СПЖ"

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 18 јануар 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Строго забрањујемо преузимање материјала са „Борбе за веру“ у циљу њиховог публиковања у клиповима на „Јутјубу“ без нашег претходног одобрења.

(Детаљније овде:)

+ + +

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"Борба за веру" на "Рутјубу":

 
На канал ући кликом на слику или овде:
+ + +
 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.