header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Коме служи Синод?
Коме служи Синод? Штампај Е-пошта
петак, 22 август 2008

KOME СЛУЖИ СИНОД?

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска 

22. август 2008. 11:53

Епархија рашко-призренска као одговор на текст објављен на сајту Синода 15. августа 2008. године ''О обнови порушених светиња на Косову и Метохији 17. марта 2004. године'', понудила је своју реакцију да буде објављена на истом сајту, надајући се да ће то, у складу са новинарском етиком и позитивним прописима о медијима, бити испоштовано.

С обзиром да се Информативна служба СПЦ оглушила о наведени захтев, Епархија рашко-призренска објављује поменути текст под називом ''Коме служи Синод?'', на својој интернет презентацији.

Коме служи Синод?

 
Зашто свети Синод ствара лажну слику у јавности о успешности обнове?

Спрега светог Синода и манастира Дечани на истом послу.
Братство и јединство из Дечана – стара идеологија у новом руху!

Са неочекиваном одлучношћу свети Архијерејски Синод исказао је поново спремност да уложи све своје моћи и заложи сав свој ауторитет у правцу промовисања Меморандума – у циљу, заправо, стварања лажне слике о успешности и намени Меморандума тј. обнове порушених храмова на Косову и Метохији, која се према њему врши.

Ради се заправо о тексту објављеном на сајту Синода 15. августа 2008, (чиме ли изазваном?) са доста пратећег материјала у прилогу. И мада текст у свом уводном делу наводи да ће изнети само „непобитне чињенице“, оне су остале „непобитне“ само у жељама његових аутора. Остаје нејасно због чега поједини српски Архијереји, користећи сајт Синода као средство, имају потребу да се правдају због спровођења Меморандума (ако су већ уверени у исправност својих поступака), не износећи притом ниједан валидан аргумент.

Тако је почев од изјаве да је викарни Епископ Теодосије Шибалић „савесно обављао“ своју улогу у овом процесу изузимања српског наслеђа из домена надлежности српских институција, преко гротескне (и безочне) тврдње да су у том процесу „идентитет објеката и имовинска права СПЦ у потпуности заштићени“, до става да је наставком спровођења Меморандума и након проглашења независности, и то у сарадњи са шиптарским лажним и безаконим институцијама, „у потпуности заштићена Резолуција СБ УН 1244“, да би на крају било зачињено закључком да се овако обновљене порушене цркве „освештају“, и позивом Преосвећеном Епископу Артемију да „охрабри српски православни народ“ својим повратком у „обновљену“ епископску резиденцију у Призрену.

Ниједна од претходно наведених чињеница публикованих од стране Синода није, нажалост, непобитна, него је побијена већ много пута!

Зашто је Синод на себе поново преузео улогу промовисања и легализовања безаконих шиптарских институција (истрајавањем на спровођењу Меморандума и одбацивањем свих досадашњих упозорења о карактеру онога што се дешава на терену Епархије рашко-призренске), као што је нешто слично учинио и 2005, када је подршком потписивању Меморандума легализовао шиптарске институције самоуправе, до тада непризнате од стране српске државе и српске Цркве, на чијем челу су се налазили и још увек се налазе осведочени ратни злочинци и реализатори геноцида над српским народом на Косову и Метохији?  

Није тешко увидети ко стоји у позадини као организатор оваквог деловања светог Синода – то је манастир Високи Дечани, односно викарни Епископ Теодосије Шибалић и дечански монах Сава Јањић, као главни извршиоци спровођења обнове путем Меморандума, и главни оперативци у домену промовисања Меморандума, ради стварања лажне слике о успешности ове обнове.

Као што није тешко увидети да је Митрополит Амфилохије главни извршилац у домену фаворизовања и наметања Меморандума, у оквирима деловања светог Синода СПЦ.

Овај механизам је, нажалост, до сада већ много пута и на разне начине потврђен.

Епархија је до сада више пута упозоравала да су информације и извештаји који долазе из Дечана о успешности и напретку обнове улепшавани, нетачни, те да стварају лажну слику о успешности обнове. Ова упозорења упућивана су у више наврата, званичним путем, и светом Синоду.

Стога је јасно да су овим нетачним извештајима обмањивани како Синод, тако и јавност. Свети Синод, међутим, јесте обмањиван по овом питању, али није и обманут. Јер су до светог Синода више пута, од стране разних лица и институција, стизала јасна и алармантна упозорења, не само о неприхватљивим пропустима у процесу обнове, него и о погубним политичким последицама, које овакав начин спровођења обнове доноси интересима српског народа и српске баштине.

Свети Синод је, дакле, био у поседу свих релевантних информација везаних за процес спровођења Меморандума. Али, ипак, увек је бирао да промовише и фаворизује лажну слику пласирану из Дечана, а свесно је занемаривао поруке које су указивале на рапидно урушавање корпуса српске баштине на Косову и Метохији и угрожавање српских интереса.

При свему томе, свети Синод је у протеклих неколико година (односно неколицина Архијереја СПЦ под окриљем Синода) својим ауторитетом и својим заузимањем код државних власти, битно утицао на опредељивање државних институција по овом питању.

Још су у свежем сећању самоуверене и (не)уверљиве тврдње Митрополита Амфилохија из 2005. године:

«По Меморандуму само оно предузеће које има искуства градње и обнове православних храмова може конкурисати. Оно предузеће које да најповољније услове, а већ има искуства у обављању оваквих радова добиће посао. То може бити предузеће из Грчке, Италије, Србије..., али на Косову и Mетохији нема таквих предузећа. Значи, иза тврдњи да су Синод и Патријарх потписивањем Меморандума посао обнове светиња поверили онима који су их уништили, стоје или необавештени или злонамерни».

Ове тврдње Митрополита Амфилохија стварност је немилосрдно демантовала. Али...?

Јасно је, нажалост, да се Митрополит Амфилохије још 2005. упустио у свесно обмањивање јавности по овом питању. Потпуно исту улогу вршио је и помоћни Епископ Теодосије Шибалић још 2005, када је уочи првог круга тендера изјављивао да шиптарске фирме неће обнављати порушене светиње. Када су на првом кругу тендера, ипак, изабране углавном шиптарске фирме (по одлуци, наравно, Еп. Теодосија Шибалића и благослову Синода), Епископ Теодосије није жалио труда да све увери како се то неће поновити у другом кругу. Након што се исто поновило и у другом кругу тендера (опет по одлуци онога ко је пружао лажна уверавања да се то неће догодити), та тема је скинута са дневног реда.

Слично је и са следећом изјавом Митрополита Амфилохија, такође из 2005. године:

„Меморандум ... није нешто што се изненада појавило. То је акт који је дуго припреман. На њему су радили наши стручњаци и представници међународне заједнице. Свети Архијерејски Синод се са текстом Меморандума сагласио после дугог усаглашавања, на три узастопне седнице..., на две је присуствовао и Владика Артемије“.

Нити се, међутим, свети Синод сагласио са текстом Меморандума „после дугог усаглашавања“, нити је о њему било уопште речи на седницама, нити је „дуго припреман“, нити су на њему радили „наши стручњаци“.

Због чега, питање је, Високопреосвећени Амфилохије није презао од оваквих потеза, који никако не приличе митрополитском достојанству?

Да ли су га на то „нагониле“ обавезе преузете чланством у Европској Експертској Групи, када се обавезао да ће „уложити све своје професионалне и личне потенцијале“ ради „учлањења Србије у европске и евро-атлантске интеграције“?

Али, чланство у једној организацији као што је Европска Експертска Група још мање приличи достојанству Митрополита и Архијереја Цркве Божије!

Јер, сваки члан Европске Експертске Групе, између осталог, „има следеће обавезе:

1. да спроводи програмске активности Организације;

2. да својим радом учествује у реализацији основних задатака и циљева Организације“.

Како тек схватити чињеницу да је упутство за потписивање Меморандума, Српској Православној Цркви стигло од америчке администрације из Вашингтона 2005. године, и да је Синод тада поступио по том упутству?

Као и да је након повлачења потписа са Меморандума 26. марта 2005. од стране Патријарха Павла, од делегације Српске Цркве из Вашингтона послата панична порука да им се сва врата због повлачења потписа затварају, те је Синод хитно, на пучистички начин, морао издејствовати оснажење потписа на Меморандуму, 27. марта?

И поред тога Митрополит Амфилохије није се либио да 29. марта у београдској дневној штампи изјави да „потписивање Меморандума нико није постављао као услов за сусрет делегације СПЦ са Бушом“!

Да ли је овакво деловање израз истинске унутрашње бриге за Косово и Метохију, или је то манифестација неких других тежњи? Може ли се на овакав начин сачувати Косово и Метохија? Сигурно не! Јер, добра може донети само оно што је учињено на добар начин. Овакви поступци, међутим, мотивисани су и служе другим интересима.

Јасно је да је Синод одиграо одлучујућу улогу у стварању лажне слике о успешности обнове, као и у прикривању свих ризика, пропуста, промашаја, погубних последица, али и у промовисању оних који су, са српске стране, најодговорнији за фијаско обнове и урушавање српских интереса.

Није, међутим, јасно пласирање из манастира Високи Дечани идеје „мултиетничности“ тј. идеје „братства и јединства“, као идеала обнове којем српски народ треба да тежи („само се у стручној сарадњи на мултиетничкој основи могу постићи најбољи резултати“). Зашто се ова стара (црвена) идеологија пласира у новом руху, овога пута са места црквених великодостојника, који имају ауторитет борбе за српске интересе и (причину) бранитеља српства?

Да ли зато да би се тиме потпомогла амнезија и аболирање шиптарских злочина над Србима почињених (а некажњених) не само од 1999. године, него и оних под режимом комунистичке тираније, током периода Другог светског рата...? Ту исту улогу имало је и наметање идеје братства и јединства након Другог светског рата, када је требало додатно казнити Србе, иако жртве масовних злочина усташа и муслимана у НДХ и Шиптара на Косову, а наградити злочинце добрима о којима никада нису ни сањали.

Зар се српске цркве могу најбоље обновити само „на мултиетничкој основи“, тј. сарадњом џелата и жртве? Зашто Срби данас не могу да подижу и обнављају своје храмове без исламског елемента? Зашто укључивати у обнову оне, који немају никакво знање ни искуство у предметном послу? Зашто препуштати сатрапима оно највредније што смо као народ кроз векове створили? Зашто...?

Треба ли одговоре на постављена питања очекивати из Високих Дечана? Свакако не!

Прес одељење
Епархије рашко-призренске

Последњи пут ажурирано ( субота, 23 август 2008 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 4 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.