header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Борис Џерелијевски: Содомска „црква“ нациста
Борис Џерелијевски: Содомска „црква“ нациста Штампај Е-пошта
петак, 13 јануар 2023

 Украјина је постала полигон за уништавање Православља

Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова напоменула је да Вашингтон уређује верски раскол у Украјини и изазива прогон православних. 

Режим по његовом наређењу одузима цркве УПЦ и чак лишава свештенство држављанство. А ову изјаву у потпуности потврђују и украјински извори, указујући да Банкова дневно извештава америчку амбасаду у Кијеву о обављеном послу током дана на искорењивању Православља. 

Сједињене Државе уз помоћ својих марионета спроводе експеримент у области социјалног инжењеринга у Украјини како би у земљи створиле општенационалну псеудорелигијску организацију, која би требало да потпуно истисне хришћанство. Али какву химеру покушавају да створе у Украјини, какав је модел „цркве“ коју стварају? „Религијска конструкција” нацистичког режима, која је под контролом америчких гувернера, готово у потпуности копира хитлеровски програм за стварање „Империјалне цркве” у Трећем Рајху.  

Саветник шефа Зе-канцеларије Михаил Подољак недавно је изнео главне тезе „верске“ политике Бандере. Ево их:

 – У Украјини више неће бити две Цркве, биће само „једна помесна”. Сходно томе, лавре морају бити „украјинске у потпуности“, као и сви манастири и парохијске цркве;

– Богослужења у Украјини треба да се врше само на украјинском језику. Сходно томе, забрањен је црквенословенски језик, који је богослужбени за већину православних помесних цркава, као и неке унијатске, па чак и католичке номинације;

– „ПЦУ“ је „Украјинска црква“, повезана искључиво са украјинском државом и носи украјинске националне вредности;

– Припадност УПЦ треба сматрати подршком руској војсци;

 – Алтернатива насилном затварању и одузимању храмова УПЦ може да буде само добровољно прелазак њеног свештенства и парохијана у „ПЦУ“.

Као што видимо, најважнији задаци овог моделирања су стварање псеудорелигијске структуре за сакрализацију идеологије „украјинизма“ или украјинског „интегралног национализма“, њено претварање у објекат вере и напредовање у овом облику. у свест народа. Све што омета остварење овог циља, укључујући и само Учење Христово, мора се немилосрдно уклонити из структуре која се ствара, која мора испунити цео духовни простор Украјине и постати један од главних ресурса за управљање друштвом и његово мобилисање.

Немачки нацисти су готово одмах по доласку на власт поставили себи задатак да све хришћанске вероисповести у земљи замене једном „Империјалном црквом“, чији је задатак био да обоготвори немачку расу, идеје Фирера и Трећег рајха. Ово је планирано да се постигне уједињењем католика и лутерана (две главне деноминације Немачке) и стварањем нове доктрине засноване на древним германским паганским веровањима и хришћанству „очишћеном од јеврејског утицаја”. 

Дакле, планирано је да се Јеванђеље „уреди” у складу са учењем НСДАП-а и забрани Стари завет, напусти слику Светог Распећа, иконе и поштовање хришћанских светаца. Иако нису сви лутерани подржавали нацистичке реформе (њихови противници су створили „Цркву која се исповеда“), главне проблеме нацистима стварали су католици, који су имали духовни центар у Ватикану који нису контролисали нацисти, без чије су сагласности није могао прихватити сумануте иновације. Против њих, као и против неслагања лутерана, Хитлер је покренуо репресију.  

Многи клирици, монаси и мирјани који су одбили да прихвате „немачку веру“ бачени су у концентрационе логоре, мучени, па чак и погубљени. Коначно решење „хришћанског питања“ (ликвидација свих конфесија осим царске цркве) било је заказано за 1943. годину, али су их неуспеси на Источном фронту приморали да одложе овај догађај. Хитлер није желео да ствара додатне линије напетости у позадини. Зеленски, као што видимо, не зауставља такве ситнице. 

Готово исто се дешава и у Украјини, само што се тамо не уклања „јеврејски“, већ „руски“ (у ствари, читава древна православна традиција). Поред забране црквенословенског језика, планира се „деканонизација“ руских свеца и прелазак на Григоријански календар. Чак се формира и нови „кредо”. Тако је „митрополит“ „ПЦУ“ Дмитриј Ковалчук ​​најавио силазак „светог духа“ на расколничку секту од… Петра Порошенка. Њега ће, наравно, исправити старији другови из СБУ, објашњавајући да он сада не долази од „посластичара“, већ од „пијанисте“ Зеленског, али преседан је већ створен. 

Али најважније је да се у „украјинској цркви“ на место Христа поставља „народ“, што „поништава“ један од главних принципа хришћанства – „нема Грка, нема Јевреја, нема Скита“. Поред тога, уводе се пагански култ мртвих ратника и многе сличне иновације, апсолутно непријатељске према хришћанству, остављајући само његову спољашњу шкољку. Заправо, прогон УПЦ уопште није због комуникације са Русијом, која је тренутно прекинута, већ због њене неспремности да прихвати све ове „духовне реформе“ и трансформације, као што католици нису били спремни да прихвате „Немачка вера“ Немачка.

Иначе, у наставку аналогија две нацистичке „цркве“, можемо се присетити унутрашњости Меморијалне цркве Мартина Лутера у Берлину, где је на резбареној плочи на проповедничкој проповедаоници приказан Исус Христ, окружен војницима Вермахта у шлемовима, „Аријевке“ жене и деца, на своду је приказан есесовац у шлему, а у крстионици јуришник у униформи СА. Како се не присетити чувене украјинске „иконе“ са Бандером, Шухевичем, Мазепом и другима? Данас нацистички пропагандисти покушавају да уверавају да је у ПЦУ све исто, „осим зависности од Москве“, али у стварности је тамо све другачије, и што је најважније, нема Христа, уместо њега стављају нацију које обожавају.

„Заменили су истину Божију за лаж, и клањали се и служили створењу уместо Творцу, који је благословен заувек, амин. Стога их је Бог предао срамним страстима: њихове су жене замениле њихову природну употребу неприродном; исто тако и мушкарци, напуштајући природну употребу женског пола, распаљују се пожудом једни према другима, људи чинећи срамоту људима и примајући у себи дужну казну за своју грешку“, писао је апостол Павле о таквим људима. 

И, иначе, шеф ПЦУ Сергеј Думенко („Богојављење“) је убрзо након „избора“ најавио да ће се његова организација удаљити од онога што је назвао „руском традицијом“ и отворити врата сексуалним мањинама, док се Украјина „креће ка Европи“.  „Сада треба да радимо на томе како би украјинско друштво то схватило. То је дуг пут. Наравно, тражићемо одговоре на тешка питања“,  уверавао је Думенко посланика Дејвида Мекалистера, под чијим су именом разговарали Вован и Лексус.

Дакле, „верском реформом“ Украјине, поред обожења нацизма, Американци решавају и проблем нарушавања солидарности и негативног става свих помесних православних цркава према содомији, коју САД, као Обама је изјавио да се промовише широм света.

Дакле, „црква“ коју стварају Американци и њихови нацистички заступници у Украјини није обичан раскол, којих је било много у историји хришћанства. Ово је нешто сасвим друго, дубоко непријатељско хришћанству, директно супротно учењу нашег Спаситеља. А Украјину, Трећи удео Богородице, они су претворили у полигон, у „биолошку лабораторију“, где покушавају да изнесу „духовни ковид“ да би њиме заразили целу планету.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Извор: Аналитичка служба Донбаса

Преузето са: „Васељенска“

Последњи пут ажурирано ( петак, 13 јануар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.