Један духовник нас опомиње:

„У Јеванђељу читамо о људима чија нас душевна снага заиста потреса и поражава. Ту снагу душе пројављују својим поступцима, начином на који су разговарали са Господом, како су живели. Ти људи као да говоре: „Поћи ћу и наћи ћу Бога да бих био са Њим! И потпуно ми је свеједно шта ће други рећи о мени, како ће други гледати на мене. Осећам велику снагу душе, верујем у себе, верујем да могу да се приближим своме Богу!“

Господ дарује Своје дарове свима, али шта вреди када смо слаби, безвољни и пасивни, када стално очекујемо да нас неко тера и подстиче да те дарове прихватимо.

Сећате ли се крвоточиве жене? Када је Христос кренуо да учини чудо васкрсења Јаирове кћери, она се усудила да се кроз гомилу људи пробије ка Њему и тада се, успут, догодило још једно – „непланирано“ чудо! А било је, засигурно, и мноштво других сличних чуда, за која ми и не знамо, јер се у Јеванђељу говори само о неким од многих чуда Христових. Земаљски живот Христов је био пун чуда, чуда која су се дешавала једна за другим или једна напоредо са другим.

Сетите се још једном како се догодило чудо са крвоточивом женом. Начелник синагоге Јаир се обратио Христу, речима: „Молим Те, Господе, дођи код мене, да исцелиш моју кћер, која је на самрти!“ „Хајдемо!“, одговорио му је Христос. За Христом, Који је ишао путем, ишла је гомила народа, који се тискао око њега са свих страна. Међу њима је била и та крвоточива жена. Она није питала Христове ученике да је доведу до њиховог Учитеља. Она је, вероватно, у себи размишљала: „Нећу ништа да молим од Његових ученика, нећу да зависим од других људи. Поћи ћу право ка Њему, сама ћу наћи Господа, обратићу се непосредно Њему!“ (ср. Мт. 9, 18-22).

Ето на шта мислим када кажем „снажна душа“. Не желим ни ја да зависим од икога, нећу себи да градим идоле, зато што мој циљ није да се клањам идолима, већ да пронађем Бога Живога. И ако се на путу ка Богу будем клањао људима као идолима, и ако их будем обожавао и очекивао од њих оно што ми они не могу дати, чека ме духовна пропаст.

„Прићи ћу Му сама!“ Жена која је боловала од вишегодишњег тегобног истицања крви из утробе имала је велики душевни мир у себи. Да, она је физички страдала много година, потрошила је на лекаре све што је имала у животу, али њена душа је била здрава. Та жена је била предивна личност, јер је, услед дуготрпљења страдања, стекла смирену душу.

Пришла је Господу и додирнула је не – Његово пречисто тело, не – Његове ноге, већ само крај хаљине Његове – и исцелила се! Крвоточење у њеној утроби је истога тренутка рестало. А Христос, Који је осетио да је из Њега изашла сила, окренуо се око себе и упитао људе који се налазили око Њега: „Ко Ме је дотакао?“ Ученици су се веома зачудили: „Како сада тако нешто питаш? Око нас је много народа, притискају Те са свих страна, многи Те додирују, а Ти питаш ко Те је додирнуо?“ А Господ им одговара: „Да, притискају Ме са свих страна, али неко је од Мене примио оно што сви ви остали не примате!“

Та жена је примила од Христа оно што други нису примили од Њега – Његову благодатну силу. Како је она успела то да учини? Мислим да је то због тога што је имала духовну смелост пред Господом. У тренутку када је пала на колена пред Христом и дотакла се краја Његове хаљине, она се се свом својом душом устремила увис, ка Христу, и осетила да ће од Њега добити исцељење и пре него што се оно догодило.

Ми често молимо друге да се, у вези са неком ствари, заложе за нас код неког трећег. Нама су често потребни додатни начини, посредништво и заступништво, ми стално зависимо од тога шта ће други о нама рећи или шта ће за нас учинити други. Сасвим могуће, да и ви неретко тражите посредничку помоћ од других. Чак и ако неког Светитеља молиш да се моли за тебе пред Богом, увек води рачуна да не почнеш да се клањаш том Светитељу као идолу! Увек имај на уму да је он само посредник између тебе и Бога. Моли га да те приведе Христу, да би твоја душа духовно ојачала и да више ни од кога не би зависила.“

Христос је наша нада и утеха. Ако Га нађемо, све смо нашли.