Уосталом, зашто је Богу потребно стадо лицемера и издајника који устима поштују Бога, а својим делима вређају Њега и Цркву? А то што Бог још није уништио Русију није наша заслуга – то је Божије дуготрпљење по молитвама многих светитеља. Али Божје стрпљење није бесконачно.

+ + +

И да, из неког разлога неки мисле да ако је казано „Москва је Трећи Рим и четвртог неће бити“, онда је то наводно гаранција да ће Русија опстати до Другог Христовог Доласка у улози Трећег Рима. Пријатељи, тамо се ништа тако не говори.

Речено је Трећи Рим, речено је да после тога неће бити ништа. Али то не значи да не може постојати могућност да народ Русије, црквени функционери и световни функционери не издају Православље као што су га некада издали становници, владари и клирици Цариграда, а да ће Русија изгубити статус светског центра Православља, након чега нови центар Православља неће постојати или једноставно неће постојати одвојена земља као таква.

Русија ће бити Света Русија све док људи живе као православни хришћани.

Сада, ако погледамо истини у очи, све се креће ка томе да људи све више постају атеисти, верници у огромној већини су само формални верници који два пута годишње долазе у храм да благослове храну и поједу нешто благословено у храму, заливши то благословеним вином, након чега ће се флаша са ликом храма купљена у близини цркве бацити у канту за отпатке где ће се ова слика и крст оскрнавити.

А ово је само једна страна проблема.

А колико има развода чак и међу брачним паровима, које су попови пре венчања требало да поуче у вери? Мада зашто ово говорим: наши корумпирани попови су се чак направили паметним да се венчају  Собчак (овде:), која је исте вечери приредила богохулну представу.

А број абортуса?

Какве све ово има везе са концептом Свете Русије?

Ми, захваљујући мудрој политици црквеног врха, убрзано губимо ову везу са Светом Русијом.

А кокетирање власти са јеретицима у позадини њихове експанзије на православне територије, потискивања православних верника и уништавања Православља у Украјини је у ствари издаја вере, издаја Православља, издаја Светитеља, које сада у Украјини својим делима светогрде безбожници.

А ако се не промени однос црквеног врха према овим процесима и однос власти, зашто је онда Богу потребан такав народ који животом презире Његове заповести?

Сви ови „такозвани православци“ који чине хиљаде абортуса, развода, прељуба, сви ови „такозвани свештеници и тзв. епископи“ који кокетирају са јеретицима и газе каноне Цркве, сви ови „тзв. православни политичари“ за које је Црква само један политички инструмент а не средство за спасење душе... све то свакодневно покреће Русију ка атеизму, а не ка идеалима Свете Русије, и својим деловањем сабирају на себе и цео народ гнев Божији, који може све да сруши до темеља ако нема покајања за отпадништво и издају.

Уосталом, зашто је Богу потребно стадо лицемера и издајника који устима поштују Бога, а својим делима вређају Њега и Цркву?

А то што Бог још није уништио Русију није наша заслуга – то је Божије дуготрпљење по молитвама многих светитеља. Али Божје стрпљење није бесконачно.