|
 Поштовано уредништво, помаже Бог!
Јутрос ми је долазио парох да освети воду за Васкрс, и увек попричамо, јер зна шта ја мислим и како гледам на ствари. Изненадило ме је кад ми је рекао да Јован сад отворено долази, кад долази у посету некој парохији, са извесном Снежом.
За ову Снежану мора да се направи посебно место кад је ручак или вечера, и свуда по епархији иде са њом. Значи попови знају да он има жену, а он то више и не крије. Ја не знам да ли су епископи у потпуности полудели или шта је у питању, да ли је могуће да се овај створ овако понаша, да ли је у потпуности постао ђавоиман? Иначе, познато је да се Јован иживљава над свештеницима, прети им рашчињењем, итд..., и није ми јасно одакле потиче толика његова мржња? Човек ли је змија ли је?! Та штеточина од "архиепископа и митрополита" треба да буде рашчињен, мени није јасно ни како је тај тип уопште и биран за епископа? Колико је он уништио људи у шумадијској епархији, колико нас је лишио наде и колико душа је упропастио неповратно? Мене је срамота што је тај човек предстојатељ шумадијске епархије. Сигуран сам да ви знате много више од мене о свим епископима, чисто сам хтео ово да вам напишем, не могу више да држим то у својој души. Осврт „Борбе за веру“: Брат Милорад је у свом писму изразио неодумицу одакле потиче Јованов порив да прогони и иживљава се над подређенима. Јовицу (Јован) Младеновића су дали у манастир када је имао 11 година, што значи без његове воље. Отуда потиче његова мржња према Цркви и свему црквеном, што он испољава кроз разарање Цркве новотаријама, личним неморалом и садизмом. Своје личне фрустрације, израсле у мегаломанију, он испољава управо кроз садизам-немилосрдним прогоном свих и свакога ко му се не покорава беспоговорно, првенствено попове. У Београдској патријаршији има више оваквих ментално-духовних болесника, што указује да би сваки кандидат за епископа пре хиротоније требао да прође лекарско-духовничку комисију. Лекарску, састављену од најмање три стручњака из области неуропсихијатрије и психологије, и три осведочена правоверна духовника (наравно, кандидата за епископа би, претходно, на црквено-народном сабору предложио верни народ). Несумњиво, ни ово не би имунизовало да се неко од њих накнадно не разболи, због чега би требало увести обавезан годишњи преглед епископата од стране горепоменутих комисија. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|
