Ево како је свети Иларион Тројицки писао:

„Мучност данашњег времена за православног човека јесте, између осталога у томе што данашњи живот Цркве тражи од њега високодуховни однос према том животу. Не треба се сасвим ослањати на официјалне пастире (епископе и јереје), не теба формално примењивати каноне за решавање питања која покреће Црквени живот, уопште не треба се ограничавати на јуридички однос према стварима, него је неопходно имати духовно чуло које би указивало пут при мноштву стаза, угажених дивљим зверима у овчијој кожи.

Живот је поставио питања, која је могуће правилно, Црквено правилно, разрешити само прекорачујући обичај, форму, правило и руководећи се чувствима наученим распознавању добра и зла.

Иначе, лако је оскврнити светињу душе своје и започети спаљивање сопствене савести кроз помирење, по правилу, са лажју и нечистотом, коју унутар ограде Цркве уносе сами епископи.

На "законској" основи могуће је и Антихриста примити..."