У посланици Галатима апостол Павле говори о унутрашњој борби између духа и тела, и каже: „Говорим пак: духом ходите и похоте плотске нећете свршавати. Јер плот жели против духа, а дух против плоти: и они се противе једно другоме, тако да не чините оно, што хоћете... А који су Христови, распеше плот са страстима и похотама. Ако духом живимо, духом и да ходимо“ (Гал.5:16-17и24-25).

И у посланици Римљанима говори исто о томе: „Јер се радујем закону Божијем по унутарњем човеку; али видим други закон у удима својим, који ратује против закона ума мојега и заробљава ме законом греховним, који је у удима мојим. Ја, јадни човек. Ко ће ме избавити од тела смрти ове? Благодарим Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле, ја сам умом својим служим (работам) закону Божијем, а плотију (телом служим, работам) закону греховном“ (Рим.7:22-25). И пошто није дао јасан одговор на питање, Апостол наставља у наредној глави: „Јер плотско мудровање је смрт, а духовно мудровање је живот и мир; јер плотско мудровање је непријатељство против Бога, јер се не покорава закону Божијем, нити пак може. И који живе по плоти, они не могу Богу угодити. А ви не живите по плоти, него по духу, јер Дух Божији живи у вама. Ако пак неко Духа Христовог нема, тај није Његов (Христов).“ (Рим.8:6-9).

Апостол пита: „Ко ће ме избавити од тела смрти ове“? И одмах одговара: „Благодарим Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега“. И поставља се питање: да ли је ово довољан одговор апостола Павла? Сам Апостол није задовољан овим одговором и даље говори о потреби хођења духом и о задобијању благодати Духа Светога. Међутим свети Златоуст, највећи тумач посланица апостола Павла, задовољан је тим одговором, што је Апостол рекао: „Благодарим Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега“. Свети Златоуст је увек говорио благодарну молитву слава Богу за све и са том благодарном молитвом он се и упокојио. А свети Василије Велики је говорио: „Ако ти благодариш Богу за оно, што ти је дао, даће ти Бог још више; а ако не благодариш, узеће се од тебе и оно, што ти је дато.“ По светим Оцима, почетак спасења је благодарност Богу и почетак погибије је неблагодарност Богу.

И тако ми имамо спор између писца Посланица и тумача Посланица. Сам писац Посланица није задовољан одговором и увек захтева потврду од Бога – потврду Духа Светога, јер „царство Божије није у речи (Господњој), него у сили (Духа Светога)“. А тумач Посланица је задовољан одговором и захтева да човек увек благодари Богу за све што му пошаље. У сваком случају хришћанин треба да доживи ово што говоре Апостол и Светитељ и из искуства да реши овај спор.

Овако говори свети Златоуст о благодарности, по преводу Авве Јустина – извод из Догматике о Цркви:

Беседа о благодарности

Свети апостол вели: „Захваљујући Богу свагда за све“ (Еф.5:20). Шта – зар треба захваљивати за све што се деси? Да, да! макар то била болест, макар то било сиромаштво. Захваљуј, макар и не схватио разлог нечега; у томе се баш и састоји захвалност. Ништа велико, ништа особито, ако захваљујеш када си у добру, када си здрав, када си напредан и срећан. Но од тебе се тражи да захваљујеш када си у невољама и жалостима. Немој говорити ништа сем речи: Хвала Ти, Господе (или Слава Ти, Господе)! Но шта ја говорим ο невољама које бивају овде на земљи! За сам пакао треба захваљивати Богу, за казне у паклу, за муке у паклу. Јер ако будемо пажљиво размишљали, – несумњиво ће нам много користити и ова ствар: страх од мука у паклу зауздаће срце наше... Да, када нас постижу болести, несреће, беде, онда баш и треба силно захваљивати Богу. И то захваљивати не речима, не језиком, него поступцима, делима, мислима и срцем. Од све душе треба Му захвалити. Јер нас он љуби већма него наши родитељи; и љубав Божја се толико разликује од љубави наших родитеља, колико добро од зла.

Искупљење је извршено на Крсту

Апостол говори, да је искупљење хришћана извршено на Крсту на Велики Петак и зато заповеда хришћанима:

„Бежите од блуда... Јер сте купљени (скупом) ценом: (и) прославите Бога у телима вашим и у душама вашим, који јесу Божији“ (1Кор.6:18-20). „Купљени сте (скупом) ценом: не будите робови људима“ (и демонима) (1Кор.7:23), него будите једино робови свога Господара-Искупитеља, који је вас искупио на Крсту на Велики Петак. Тада је Господ платио пуну цену за искупљење свих људи од свих грехова у сва времена. Људи су били и јесу робови и деца ђавоља, њима је ђаво и отац и господар, и зато је Господ по Божијој правди платио пуну цену за искупљење свих људи из ропства ђавољег. Према томе, искупљење и спасење људи је извршено на Крсту на Велики Петак, али ми видимо да људи не примају то искупљење и спасење, и зато свети Оци објашњавају: зашто људи не примају то искупљење и спасење. Зато што људи мање-више нису свесни да робују страстима и демонима, и зато њима не треба искупљење и Искупитељ, и зато они неће да буду робови свога Господара-Искупитеља и неће да благодаре Искупитељу за искупљење, што их је искупио из ропства ђавољег.

Апостол зна да људи, иако робују страстима и демонима, ипак не воле да робују никоме, па ни Богу, и зато избегава да им каже право, него некако изокола заповеда им да буду робови свога Господара-Искупитеља. Тако, на пример, Апостол говори:

„ Јер нико од нас не живи себи, и нико не умире себи (него роб живи и умире за свог Господара-Искупитеља); јер ако живимо, Господу живимо (тј. ми робови живимо за Господара-Искупитеља): а ако умиремо, Господу умиремо (тј. ми робови умиремо за Господара-Искупитеља): ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо (тј. нисмо самовласни, него смо искупљени робови – Господњи смо робови). Јер ради тога Христос и умре и васкрсе и оживе, да би и мртвима и живима овладао (тј. да би постао Господар и над живима и над мртвима)“ (Рим.14:7-9).

Тако Апостол кад говори против других страсти и грешника, тада пази да не повреди и огорчи људе и говори некако изокола, а кад говори против блуда и блудника, тада удара право без милости и сажаљења, и говори право: „Купљени сте (скупом) ценом: не будите робови људима“ (и демонима).

Беседа на Васкршњи понедељак, лета Господњег 2025.