Данас се испуњава пророчанство светог Игњатија (Брјанчањинова) и горде црквене старешине се представљају као христоси и војсковође, они очигледно нису војници Христови и не извршавају заповести Јеванђеља и Цркве, него они настоје да спашавају Цркву земаљском силом и средствима света, пре свега новцем и политиком, и уместо да спасу Цркву, они све више уносе у Цркву расколе и јереси.

+ + +

По учењу светих Отаца гордост је особина свих јеретика и безбожника, и све њих ћеш познати по гордости. Ту гордост изобличава у јеванђељу и свети Јован Крститељ и помоћу њега ми можемо да откријемо данашње јеретике и безбожнике.

У Старом Завету свештенство се предавало са оца на сина и првосвештеници су били искључиво из Ароновог племена, па је тако и свети Јован Крститељ примио свештенство од свог оца Захарије и био је првосвештеник. Али он је био обучен у камиљу длаку и уопште није личио на првосвештеника, него је просто био војник Божији. И пошто је Спаситељ намеравао да укине старозаветно свештенство и да уведе новозаветно, светом Јовану није дато да показује знамења и чини чудеса, него само да проповеда долазак Спаситеља и да крштава водом ради покајања и опроштаја грехова, и он је то испунио потпуно. Осим тога, старозаветна знамења и чудеса су била везана за старозаветни храм у Јерусалиму, а свети Јован није био тамо, него је проповедао и крштавао на Јордану. Сам свети Јован је био пун смирења и овако је говорио јеврејима: „Сатворите дакле плод достојан покајања, и не мислите и не говорите у себи: имамо оца Аврама; јер вам кажем, да може Бог и од камења овога подигнути чеда Авраму. Јер већ и секира при корену дрвећа лежи: свако дакле дрво, које не твори добра плода, бива посечено и у огањ бачено. Ја вас дакле крштавам водом на покајање; а Ко долази за мном, Тај је јачи од мене: ја нисам достојан Њему обуће понети: Он ће вас крстити Духом Светим и огњем; Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно Своје и сабрати пшеницу Своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем неугасивим“ (Мт.3:8-12).

И овако је свети Јован сведочио Јеврејима: „И ово је сведочанство Јованово, кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите, да га питају: ко си ти? И (он) исповеди и не одрече се: и исповеди, да ја нисам Христос. И упиташе га: шта онда? јеси ли ти Илија? И говори: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам. (једино они нису питали: јеси ли првосвештеник, иначе би свети Јован одговорио: јесам првосвештеник по оцу Захарији) Тада му рекоше: Ко си? Да одговор дамо онима, који нас послаше: шта кажеш о себи самом? Рече (Јован): Ја сам глас вапијућега у пустињи: исправите пут Господњи, као што рече Исаија пророк. А послани беху од фарисеја; и упиташе га и рекоше му: Зашто онда крштаваш, ако ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк (а свети Јован је крштавао зато што је био првосвештеник)? Одговори им Јован, говорећи: Ја крштавам водом; а међу вама стоји Тај, Кога ви не знате; Тај је (Христос) Који иде за мном, Који преда мном поста, Коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући Његовој. Ово је било у Витавари преко Јордана, где Јован крштаваше“ (Јн.1:19-28).

Шта значи то: нисам ја Христос? Свети Јован говори: нисам ја Спаситељ Цркве, нисам ја војсковођа, него ја сам само војник, који извршава заповести; и није моје да размишљам како да спасим Цркву, него моје је да размишљам како да извршим заповести. Тако исто је дужан да говори и делује сваки хришћанин, па ко тако не говори и не делује, тај је горди јеретик и безбожник, јер он се представља да је војсковођа, а не војник који извршава заповести. Познате су заповести у Новом Завету. Тако Господ заповеда најпре првосвештеницима, а разуме се и свештеницима: „Ових дванаест (апостола) посла Исус, заповедивши им, говорећи: на пут незнабожаца не идите и у град самарјански не улазите; него идите најпре ка овцама погибшим дома Израиљева; а ходећи проповедајте, говорећи, да се приближило царство небеско; болесне исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте, демоне изгоните: за бадава добисте, за бадава и дајите. Не стичите злата, ни сребра, ни бакра у појасима својим, ни торбе на пут, ни две ризе, ни обуће (две), ни жезла: јер достојан је делатник плате своје“ (Мт.10:5-10).

Видите, шта Господ заповеда првосвештеницима и свештеницима: „Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте, демоне изгоните: за бадава добисте, за бадава и дајите“. То је заповеђено свештеницима и ко не чини тако, тај је горди свештеник и тај је јеретик и безбожник. И уопште речено, ако свештеници и хришћани не извршавају заповести и ако они као лажни христоси и војсковође настоје да спашавају Цркву земаљском силом, они тако руше Цркву и они нису хришћани, него они су горди јеретици и безбожници. О њима је прорекао свети Игњатије Брјанчањинов: „У последње време покушаваће да спашавају Цркву (земаљском силом и) средствима света, који је непријатељски расположен према Цркви, и уместо да Је спасу, они ће само убрзати Њен пад и рушење“. Јер Цркву спашава Једини Спаситељ и Црква се спашава искључиво Божијом силом, а Божија сила се показује у немоћи (2Кор.12:9), па ако хришћани нису у немоћи, они су у гордости и они су горди јеретици и безбожници.

Данас се испуњава пророчанство светог Игњатија (Брјанчањинова) и горде црквене старешине се представљају као христоси и војсковође, они очигледно нису војници Христови и не извршавају заповести Јеванђеља и Цркве, него они настоје да спашавају Цркву земаљском силом и средствима света, пре свега новцем и политиком, и уместо да спасу Цркву, они све више уносе у Цркву расколе и јереси. Јер светска гордост и сујета и богатство обавезно изазива расколе и јереси, и сила Божија одступа од политичке цркве екуменистичке, која је пуна земаљске гордости и силе. И насупрот томе, сила Божија се показује у смирењу и немоћи Православне Цркве, и војник Христов, који испуњава заповести Божије, не може да упадне у раскол и јерес, јер њега води сам Спаситељ и показује му где греши и где да се исправи, и открива му ово време Апокалипсе и избавља га од замки антихриста и његових слугу.