По чему је особена епоха владавине папе Фрање која је почела 2013. године?

Фрањо је одмах по преузимању дужности проширио структуру РКЦ тако да су, у блиској сарадњи са западним обавештајним агенцијама, католици почели да организују протесте и државне ударе у низу земаља.

 + + +

Писао сам много пута у последње 2 године да је мало вероватно да ће Фрањо издржати 5 година са таквим здрављем, а ове године, анализирајући објаве у разним медијима и учесталост болести, написао сам да је мало вероватно да ће преживети ову годину.

 Ова година и догађаји око Васкрса били су веома важни: на крају крајева, Ватикан се не само шири на територију Украјине и Русије, већ је за овај период планирао и заједничке догађаје са још једним непријатељем Русије и Руске православне цркве – Вартоломејем, поглаваром Фанара.

Сврха ових догађаја била је показивање јединства и стварање модела унијатске заједнице у Украјини са циљем изградње „јединствене цркве“. Ово би задало огроман ударац целом Православљу, какво никада раније није виђено у историји Цркве.

Господ је избавио Цркву од ове агресије јеретика и издајника Православља, и дао свету још једну шансу.

По чему је особена епоха владавине папе Фрање која је почела 2013. године?

Фрањо је одмах по преузимању дужности проширио структуру РКЦ тако да су, у блиској сарадњи са западним обавештајним агенцијама, католици почели да организују протесте и државне ударе у низу земаља.

Три месеца након ступања на дужност, одлетео је у Бразил где је лично позвао на протесте, изјавивши: Желим да изађете на улице да протестујете, желим немир у епархијама, желим да Црква изађе на улице и да напусти светски мир, удобност и клерикализам, да престанемо да се затварамо у себе... Нека ми опросте бискупи и свештеници ако омладина почне немире, али ово је мој савет“. Истог дана, бразилски бискупи су подржали демонстранте који протестују против владине социо-економске политике.

У септембру 2013., католички бискуп и протестантски пастори покренули су операцију у Хонг Конгу која их је учинила вођама хонгконшког Мајдана.

 У новембру 2013. године у Украјини се одржао Мајдан. У Лавову, Кијеву и низу других градова иницијатори су били студенти, наставници и дипломци Украјинског католичког универзитета, чији је поглавар Американац (епископ УГКЦ) Борис Гуџак, који је прогласио блиске везе са Демократском партијом САД. Готово све „Мајдане подршке“ у другим земљама иницирали су клирици, епископи и активисти УГКЦ, а ређе РКЦ. Да подсетим да је Мајдан почео 21. новембра. Сам Гуџак је покренуо „Мајдан подршке” у Бриселу, а 27. написао да се у последња три дана већ два пута састао са папом, који је у Ватикану примио комплетно руководство УГКЦ. Истовремено, у Кијеву је половина свих оних који су дошли на Мајдан били парохијани УГКЦ, које је руководство доводило из западних региона на протесте. Како је тада изјавио бискуп Широкорадјук из Римокатоличке цркве у Украјини, сви бискупи Римокатоличке цркве подржавају демонстранте. А у другим земљама се зна да су бискупи блиски Фрањи писали документа у прилог демонстрантима. Одмах по спровођењу државног пуча у Украјини, унијати и расколници, као и њихови штићеници на власти, започели су прогон и терор против Украјинске православне цркве.

Дакле, у извесној мери кривица за то што се прогон УПЦ наставља до данас лежи на Фрањи, који је првобитно санкционисао ове процесе зарад стварања „јединствене цркве“ у Украјини, покатоличавања земље и „елиминисања конкурената“.

- После овога, католици су учествовали на протестима у Венецуели, Никарагви, Белорусији...

Поред тога што је у Фрањино време потенцијал РКЦ коришћен за спровођење протеста и државних удара, његова владавина остаће упамћена и по томе што су се управо под њим одвијали процеси када су разни сексуални изопаченици постали нешто нормално у РКЦ. Дошло је до тога да је чак издат документ којим се благосиљају истополни парови. Наравно, таква подршка перверзњацима, уз пуну подршку Демократске партије САД, на коју се ослањала Фрањина владавина, резултирала је огромним процесима широм света, када су људи у различитим земљама покушавали да наметну идеју да је сексуална перверзија норма живота.

Још један моћан правац који је Фрањо следио је екуменизам. Резултати у овом правцу су заиста грандиозни, јер је Фанар заправо пуном паром кренуо у нову унију, спремна да још једном изда православље, а Руска православна црква под руководством Кирила је све то одобравала и сама погазила каноне Цркве у корист екуменизма. Штавише, управо је под Фрањом започела моћна сарадња са Вартоломејом, поглаваром Цариградске патријаршије. Њихова сарадња је била свеобухватна. Почевши од тога што су и свештенство и епископи Вартоломеја својим учешћем подржали русофобски државни удар у Украјини па до планова за стварање „јединствене цркве“ између православних и унијата у Украјини. У ствари, радило се о новој унији. Глобално у својим размерама.

Да би спровео ову унију, Вартоломеј је прво својим деловањем поделио светско православље и још увек блокира механизме за нормализацију ситуације, одбијајући да сазове Свеправославни сабор на коме би се расправљало о проблемима. Наравно, нова унија је заправо требало да покатоличи целу Украјину, што се никада раније није догодило! То је био драги циљ Фрање и његовог тима, и за то се вртео као јегуља у тигању у односима између Запада и Русије, само да му дају прилику да покатоличи Украјину.

Поред свега осталог, користећи чињеницу да се руководство Руске православне цркве показало подложно екуменизму, Фрања је постигао да патријарх Кирил не само да никада није осудио експанзију католика у Украјини и агресију на УПЦ, у саставу Руске православне цркве, већ је постигао и то више од 10 година вође Руске Цркве пристали на састанак са поглаваром јеретика, а у Руској Православној Цркви су, поврх тога, почели јавно да газе црквене каноне, шаљући свештенство на заједничке молитве са јеретицима и започели читав низ пројеката усмерених на лојални однос према овим јеретицима који врше агресију на Православље. Наиме, захваљујући труду митрополита Никодима Ротова, који је отишао толико далеко да је причестио католике, и његовог духовног штићеника, патријарха Кирила, реч „јеретик“ је први пут после 1.000 година уклоњена из званичних докумената који се односе на католике. Наравно, ово се може означити као велика победа јеретика над православљем, а Фрања је одиграо велику улогу у тим процесима – уосталом, пре њега и Кирила нико не би ни помислио да свештеник у Русији може да води заједничке молитве са јеретицима и да после тога, по канонима Цркве, не буде рашчињен. Сада је ова ноћна мора, захваљујући напорима Фрање и Кирила, постала стварност.

На крају, треба рећи да је Фрањо сарађивао не само са Демократском странком САД, већ и са глобалистима који су планирали „велико ресетовање“ да би створили светску владу. Ова сарадња је била прилично званична и изразила се у стварању структуре под називом „Ватикан за инклузивни капитализам“, којом је руководио званични представник Ватикана, а као партнери су наведене највеће глобалистичке структуре у свету. Како је истакао овај представник, ови партнери су често одбијали да разговарају о улози религије у „друштву будућности“, али су истовремено разговарали о моделима људског развоја који су по својим параметрима били веома слични ономе што је изнео шеф глобалиста Клаус Шваб. Па, после толиких зверстава и злочина над различитим државама и темељима хришћанства, Бог је уклонио овог антихриста, не дајући му да на Васкрс реализује зацртане пројекте са Вартоломејем у циљу стварања нове заједнице. Бог је узео Антихриста.

Сада у хришћанском свету још увек постоје два главна антихриста у православном окружењу. Ако их и Бог позове, то ће донети олакшање свету и дати прилику за нормализацију односа.