Матрикс систем је идеалан модел новог светског поретка, који би заузврат требало да постане кулминација Сатанине моћи над светом. У том контексту, међу хришћанима се јављају многе дискусије које траже одговор на питање: „Како би требало да живимо сада?“

Како треба да се односимо према новим условима, да ли их треба прихватити или одбацити, или их можемо искористити за славу Божију?

Сврха хришћанског живота на овом свету јесте да искористимо прилику да се спасемо, да уђемо на врата ка Богу, која нам је Христос отворио својим Васкрсењем.

Христос није аутоматски спасао све, јер човек, створен као богоподобан, има слободу.

 Христос је дао саму могућност спасења, која раније није постојала.

Такође је рекао како искористити ову прилику – то јест, шта хришћани треба да раде и како треба да живе да би остварили ову прилику.

Дакле, овај циљ је једини стратешки циљ хришћанског живота, и све његове активности, сви његови локални задаци – од зарађивања новца, смештаја и хране до проповедања и жртвовања, треба да служе као кораци ка постизању највишег циља – спасења. Само овај општи циљ и само овај један.

Не можете служити два господара, Богу и мамону.

Немогуће је бити спасен и истовремено се препуштати својим светским жељама, јер ако светско узме предност над небеским, онда човек више неће бити од Бога, већ од света, и пут ка спасењу биће му затворен.

Да би постигли главни циљ - спасење, хришћани морају да користе сва расположива средства.

Ако, на пример, нека земља има штампарију и пошту за ширење Јеванђеља, потребно је да се то максимално искористи.

Ако постоји интернет за ово, исто је.

Морамо исцедити све што можемо из њега да бисмо ширили Благу вест.

Први хришћани су живели у паганском Римском царству, али су активно користили инфраструктуру коју је оно пружало. Пошта, превоз, законитост, економски услови.

Такође је неопходно користити тренутну технотроничку инфраструктуру, иако је јасно да је технотронска ера ђаволски пројекат за поробљавање људи.

Али то је снага хришћана, да могу да окрену средства усмерена против њих у своју корист.

Пагански Рим је створио толико благодети своје цивилизације како би завео и привукао људе на своју страну. Хришћани су могли да искористе ове предности да шире Благу вест међу човечанством.

Исто је и сада.

Не смемо заборавити у којој епохи, у каквом свету живимо, ко је његов принц и који су му циљеви.

Али истовремено, искористите могућности садашњег доба у име Христа, спасења и ширења Јеванђеља.

Међутим, да не би постали део света, ова средства не смеју превладати над циљем.

Ако хришћани буду занети „благодатима цивилизације“ и забораве зашто је све ово потребно, онда ће им свет заменити Рај.

Али док се светске могућности за хришћанство користе „до максимума“, мора се схватити да постоје границе које се никада не смеју прећи.

Хришћани користе овај свет за своје сврхе само у границама дефинисаним јеванђељским заповестима. Прекршити заповести, чинити грех, оправдавајући га највишим циљем спасења и јеванђеља је самообмана.

Грех је одбацивање најважнијег хришћанског циља, то је потчињавање себе свету и његовом кнезу.

Стога, без обзира на то какве могућности свет пружа хришћанству, ако је цена тих могућности грех, одступање од Христа, онда њихов ефекат неће бити само нула, већ негативан.

+ + +

У овом чланку постоји нешто са чиме се не можемо сложити. Недостаје му најважнија ствар: упозорења Светитеља нашег времена, нема дијагнозе од стране ових светаца оних технолошких феномена и технологија које неизбежно воде до уништења психе и одвајања од Бога. Да бисте ово разумели и схватили, потребно је чешће читати Преподобног Пајсија Светогорца, 2. том писама. А посебно „О знацима времена“. А такође и дивно дело Жан-Клода Ларшеа: „Друга страна модерних медија“.

А интернет и посебно паметни телефони и ајфони нису комади хардвера или достигнућа научног прогреса, већ моћна и подмукла средства за поробљавање психе и деградацију човека! Неразумевање овога и неговорење о томе је и издаја вере и дубоко духовно слепило и тама!

Превод: "Борба за веру"