Што се тиче новог папе Лава XIV Роберт Превост (69), који је постао компромисна фигура на папским изборима, сматра се центристом и готово конзервативцем. Али ниједан конзервативац не може бити изабран за папу.

Чак су и конвенционално конзервативни кардинал Берк или кардинал Сара су обновљеници по стандардима традиционалног католицизма – а ко су они по стандардима православља није вредно ни помена…

Роберт Превост је човек идолопоклоника папе Фрање, и то све говори. Фрања га је довео у Ватикан.

Такође га је 2023. године поставио за кардинала и именовао га за неку врсту „шефа кадрова“, одговорног за избор кандидата за бискупе.

„Центризам“ овог лукавог племића састоји се у томе што не проглашава директно убилачке „реформе“, већ их провлачи уз пратњу прокламовања конзервативних слогана. На пример, Роберт Превост је изјавио да је против женског свештенства. Али након ових традиционалних изјава, помогао је Бергољију да спроведе једну од својих најреволуционарнијих реформи, додајући три жене у гласачки блок који одлучује које бискупе треба послати папи на одобрење. А ово је, на свој начин, горе од женског свештенства!

Лист „Правда“, пардон – „Њујорк тајмс“ је сада „разоткрио“ Роберта Превоста због чињенице да је 2012. године богохулно, по њиховим стандардима, критиковао, како је рекао, „алтернативне породице које се састоје од истополних партнера и њихове усвојене деце“. Овде ћу напоменути да је Превост ипак опрезно називао перверзне кохабитације „породицама“, иако „алтернативним“.

Штавише, од тада није било критика содомита са његове стране у отвореним изворима.

Штавише, није критиковао одлуку папе Фрање да благослови перверзне кохабитације.

Истина, Превост није покушао да их оправда, што је по ватиканским стандардима већ конзервативно.

Дакле, у овом важном питању на глобалној агенди, нови папа се може сматрати условним конзервативцем, иако је мало вероватно да неће скренути ка либералној страни након што постане папа...

Али по питању миграције, нови папа заузима потпуно необуздану либералну позицију - чак је ушао у отворени сукоб са Трампом и Ди Венсом, јавно их грдећи због покушаја да се боре против насељавања страних народа у Сједињеним Државама. Нови папа ће очигледно свим снагама подстицати масовне миграције. Његова фигура је у том погледу симболична: има двојно држављанство – америчко и перуанско, а већи део живота је провео у Латинској Америци. Овај „јужноамерички вектор“, између осталог, може имати још једно симболичко значење – даље ширење идолопоклонства међу Латинима.

Папа Фрања је био најгласнији по питању идола Пачамаме из Перуа, где је Роберт Превост некада служио (мада су и други идоли постављени током његовог времена, попут Геје и Ганеше).

Што се тиче питања везаних за руски свет, под Превостом је у Ватикану за кардинала именован украјински унијат Николај Бичок (наравно, екстремни русофоб по дефиницији). Наравно, главну одлуку о овоме донео је Фрњо, али ипак, без подршке главног „кадровог службеника“ Роберта Превоста, ово питање не би било решено.

И многи други фактори указују на то да ће се агресивно ширење Ватикана у православни свет наставити и под новим папом.

Све је ово веома тужно.

Имам наследну несклоност према латинизму, на крају крајева, ја сам потомак малоруских Козака, баке су ми од детињства говориле да је католицизам лош.

Али сада, гледајући ову ноћну мору у Риму, хватам себе помисли да сам чак носталгичан за тим старим латинизмом, са чијим представницима наши преци нису само ратовали, већ су и сарађивали.

Много католика је погинуло за Русију у 18. и 19. веку, борећи се у саставу руских трупа.

Чак је и велики Константин Леонтјев, иако је сматрао латинизам јересју, истовремено говорио да је то најбоље што је било у Европи у то време. Заиста је задржало много тога што је било исправно у погледу догме и морала, иако је било лишено благодати. А сада је то све ((( Да, све је ово погребни марш кроз ту стару Европу, у којој сам поштовао, па чак и волео многе ствари.