„Ја теби војводо, ти мени сердаре“, стара је народна изрека која истиче карактеристику односа између појединих особа које спаја иста интересна сфера. На овај начин би се могла описати беседа „митрополита“ зворничко – тузланског Фотија у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини, на дан обележавања храмовне славе, где је изнео низ хлалоспева на рачун његовог сабрата у јереси, узурпатора Светосавског трона Порфирија Перића:

„Ми се уздамо у Бога Живога, ми се уздамо у Цркву Христову, ми се уздамо у наш Сабор, наш Синод, ми се уздамо у нашег патријарха. Само да знате, наш патријарх Порфирије је јунак велики, само то људи не знају, а то ће се показати. Ми који га боље познајемо знамо да је тако. Он је доле на Цетињу, када је било устоличење митрополита Јоаникија то показао. Људи су се са Цетиња окупили, направили протесте, палили тамо гуме, чуда, право ратно стање. А ми смо за то време седели у хотелу до пола један ноћу и разговарали са патријархом и члановима Синода о томе шта да радимо. Једни кажу треба да се иде,  други кажу не. Митрополит Јоаникије је требао бити устоличен на Цетињу, то је древно седиште Митрополије. Други су говорили да може бити и у Подгорици. Трећи кажу да може бити и тамо и овамо. Патријарх је узео Синодску одлуку на којој пише да се устоличење митрополита изврши на Цетињу, дакле, не на другом месту и то је нагласио. Патријарх је рекао, ако Света Литургија буде у Подгорици, ту не може бити устоличење. И потом је додао: Ако не будемо могли ићи на Цетиње аутима, ићи ћемо пешке, и тамо ће митрополит бити устоличен. И тако је и било. Међутим, они су одлетели хеликоптером на Цетиње и тамо је извршено устоличење. Имамо великог јунака за патријарха, само људи треба да га упознају. Он се још увек понаша и држи као монах, скромно, али ја добро знам човека из младости. Он је родом са наших простора из Републике Српске, из околине Дервенте, а то су јуначки крајеви. Ми морамо бити поносни на то да имамо патријарха из Републике Српске. То је велика и благодатна ствар за нас. Свако се временом покаже, али не одмах. Временом се види ко је ко и ко којем господару служи. Да ли служи Богу и Цркви, или неком другом господару.“

Рече Фотије у беседи да се „ми уздамо у наш Сабор, наш Синод и у нашег патријарха.“ Који ми? Никако не може говорити у име још правоверних Срба који знају да је цео епископат у јереси, у саучесништву са светском политиком, која сва у злу лежи. Када он каже ми, онда може само говорити у своје име, у име осталих епископа СПЦ, и у име лаковерних и заблуделих оваца, што и даље трче за лажним пастирима. Пре ће бити да Фотије говори у своје име и његове сабраће из Београдске патријаршије, јер једину корист, раскош и сва блага овог света од Сабора и Синода имају они.

Изјави Фотије пред окупљеним народом у Бијељини, „да морају бити поносни што имају патријарха из Републике Српске, а и да се временом види ко и којем господару служи, да ли служи (мислећи на Порфирија) Богу и Цркви или неком другом господару.“ Опет Фотије говори у своје име - да је поносан што је његов сабрат манастира Ковиљ „патријарх“ Српске Цркве, а никако не може говорити у име народа РС, који зна да је Порфирије најнедостојнији патријарх у историји СПЦ. За четири године колико Порфирије глуми патријарха, све се јасно видело да он служи господару мамону, никако Богу и Цркви, јер сва зла која је Српској Цркви и народу нанео Порфирије, од анатемисања православних, мењање светоотачког поретка Свете литургије, исповедање Пелагијанске јереси, да је пакао фантазија и погрешно учење, да су Срби и Хрвати исти народ са истом вером итд, итд, могао је учинити само непријатељ Цркве и народа, неко ко по директиви служи туђим интересима. Према томе, сматрам да и „митрополит“ Фотије олако може закључити ком богу служи Порфирије.

Један део људи, који за себе кажу да су верујући, сматрају Фотија исповедником вере. Позивају се на његове беседе у манастирима и црквама у периоду Ковид- 19, када је говорио народу да се не плаши болести, а сам је написао песму са насловом „Изолација“. Исти овај „ревнитељ“ вере је са својим „патријархом“ Порфиријем, 5. јуна 2022. године, био саучесник уручивања Томоса (Аутокефалности) тзв. Македонске Цркве (титоистичке творевине), када се Београдска патријаршија одрекла српских цркава и манастира, којих није ништа мање од Косова и Метохије, и других српских и духовних знамења у Вардарској српској земљи, Архиепископији Охридској Светог Саве, српских гробова и славне историје.

На порталу Епархије зворничко – тузланске, под датумом 11.05. текуће године, објављена је песма митрополита Фотија „Екуменизам“. У њој се он критички односи према том јеретичком сабору, па тако се у првој строфи наводи: „Екуменизам је духовно козарачко коло, да коло наоколо, свих вера, свих пера, ал’ Бога ту нема.“ Нема шта, лепо и духовито срочено, али се одмах поставља питање: да ли је то знак да се Фотије у међувремену покајао за служење екуменистичких служби за време свог епископства у Далматинској и Горњокарловачкој Епархији, у периоду1999 – 2017, манифестујући своју приврженост екуменизму у интервјуу дату новинару „Слободне Далмације“ Дамиру Шарцу, са бомбастичним насловом: „Сваког дана молимо за уједиње с католицима“. Фотије тада смело изјављује: „Једини пут – поновно уједињење Православља и Римокатолицизма, засигурно је далек и мукотрпан пут, али је једини који ће донети истинске духовне плодове“.

Како се сада Фотијева љубав са Латинима може ставити у исти кош са недавном песмом коју је написао? Шта је по среди? Уколико је се покајао, морао је то учинити јавно (пред свештенством и народом) по канонима Светих Васељенски Сабора о јереси, мада је сам себе тим чином, и без одлуке Београдског синедриона, изопштио из Цркве: „Који се заједно  са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи (10. Правило Св. Апостола); Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне (45. Правило Св. Апостола). 

Закључак се намеће сам по себи. Пре би се рекло да је Фотије тројански коњ, дволичан човек, који једно каже, друго мисли, треће ради, чији је задатак да с времена на време умири свест народа, како би изгледало да се епископат брине о Цркви и држави. Зар истински и правоверни пастир може бити у једном стаду са јеретиком патријархом? Нисмо чули да је он или било који други епископ јавно устао против бацања Порфиријеве анатеме на православне или да се побунио због садржаја текста Васкршње (јеретичке) посланице. Какав је Фотије верни слуга и ревнитељ Цркве, ако у његовој Епархији, у граду Зворнику и околним селима, велики део свештенослужитеља не чита јектеније за оглашене? Зашто на храмовним славама увек истиче богате донаторе, нарочито блиске владајућој структури? Због чега је беседио против отварања рудника у Србији и Републици Српској, а заузврат од Рио Тинта добио донацију?

Позивам Фотија да се изјасни на моја постављена питања,као и да народу каже да ли служи истом господару као и Порфирије.

На празник Светог Атанасија Великог, лета Господњег 2025.

Повезани текстови:

 Уредништво: Нова превара несветог синода или Фотије на јавном задатку

https://borbazaveru.info/