Христос васкрсе поштовано уредништво „Борбе за веру“!

„Ради бисмо добре казат` гласе – не можемо, но каконо јесте.“

У току је мајски Сабор епископа Београдске патријаршије на коме ће можда епископ бачки Иринеј поднети извештај о стању у Епархији аустријској након његовог једноипогодишњег администрирања истом.

С обзиром да ми припадамо овој богоспасаваној Епархији а притом немамо поверења у човека који је носилац кардиналског прстена и крста, који је у једној од предсаборских конференција у Шамбезију потписао да епархије СПЦ-е у расејању потпадну под власт патријарха Турске Вартоломеја и који константно изнутра урушава СПЦ-у, хтели бисмо и ми нашој православној браћи и сестрама да изнесемо наше виђење овдашње ситуације.

Епископ бачки Иринеј је за ових годинуипо дана веома ретко долазио у Епархију аустријску али је зато својим одлукама починио велико зло омаловаживши, унизивши, ослабивши нашу помесну Цркву у Аустрији и тако припремио терен за коначно преузимање Епархије аустријске од стране србомрзних фанариота. 

Најпре су егзекутори послани од владике Иринеја из Новог Сада (свештеник Владан Симић и други) својом безобзирношћу и грубошћу изазвали велику саблазан овде у Бечу. Сазнајемо да су се и епископ бачки и извршиоци његове воље бахато понашали у трошењу и одношењу новца који је сакупљен прилозима верног народа ове Епархије. Нажалост њима је једино до новца и стало…

Владика Иринеј је у свезу клира вратио и тиме наградио сву четворицу (наводно!) против владике Андреја побуњених свештеника који су пребегли код фанариотског митрополита Арсенија Кардамакиса. Тим свештеницима није ни једног тренутка било засметало папофилно-екуменистичко деловање тада надлежног епископа Андреја. Нити су им засметале новчане надокнаде које су им додељиване од истог тог епископа у време корона пландемије. Није искључена ни могућност да је срамота коју су починили СПЦ-и ова четворица (сада рехабилитованих и награђених) свештеника можда била у режији садашњег администратора. Било како било, почињен је раскол и подела међу парохијанима, омаловажавана је СПЦ и Свети Сава за рачун (како рече један Рус) „еклисиолошке депоније“ (истанбулска патријаршија). Некада смо мислили да нас у расејању пуштају низ воду а у руке јеретика са Босфора а кад оно „2 у 1“!!! Све ће они нас ђутуре, преко заједничког датума прослављања Васкрсења Христовог и тзв. intercommunio илити евхаријстијског општења, под власт архијеретика папе римског.

„Зло домаће“

У расколништву и раздору најистрајнији, свештеник Миомир Сандо из Граца, прешао је под омофор фанариота са огромном сумом новца Црквене Општине и од њих „непогрешивих са Босфора“ бива награђен правом ношења напрсног крста, док је тим чином тамошње Србе превео жедне преко воде право у руке осведочених душегубаца из Истанбула. Пре извесног времена је основано ново богослужбено место СПЦ-е у Грацу а за свештеника је постављен скоро рукоположени о. Немања Мићић. Нека му је Милостиви Господ на помоћи! По црквоборачком и расколничком понашању осведоченог инзбрушког свештеника, Александра Столића, епископ бачки Иринеј враћа на тамошњу парохију упркос његовом непрекидном лицемерном и издајничком седењу на две столице. Свештеника Далибора Брнзеја, који је прешавши у истанбулску митрополију за Аустрију роварио по Црквеној Општини Браунау СПЦ-е, владика Иринеј је причислио свештенству Ц.О. Салцбург. Када су студенти на путу за Стразбур хтели да посете Цркву Покрова Пресвете Богородице у Салцбургу, из Епархије бачке је забрањено да буду примљени, што је након огромног протеста Срба, намесник неуверљиво демантовао. Говори се и о томе да ће администратор да рехабилитује и рашчињеног свештеника Нова Лазића чије рашчињење фанариоти не прихватају већ су му омогућили да чинодејствује смућујући и урушавајући парохије СПЦ-е у Гмундену и Велсу.

Новотарска директива о скраћивању Свете Литургије очигледна је Епархији аустријској. Широм Епархије свештеници као папагаји понављају исту новотарску „мантру“: „Ко пости све постове и среду и петак нека приђе да се причести.“ Многи од свештеника здушно учествују у екуменским молитвама са римо-католицима и протестантима (као што ће и ове године изнова чинити на тзв. „Lange Nacht der Kirchen“ = „дуга ноћ цркава“). Свештеници који су истовремено и вероучитељи у аустријским школама по благослову митрополита Арсенија Кардамакиса организују и служе, у Православљу непостојеће, предбожићне и Васкршње Литургије за ђаке.

Уколико неко од верног народа искаже своје неслагање са таквим јеретичким поступцима, бива изобличаван и санкционисан.

Спаси Господе али овде нема ни речи о пастирима већ о небивалим најамницима. Верујући народ се ставља пред свршен чин или се беспримерно обмањује. Упркос неутврђености у православној вери која је уочљива код српског народа, свештеници (част изузецима!) не чине ништа на поучавању истог и искорењивању приметног сујеверја. Напротив! Да би себи обезбедили, неправедни и незаслужени углед и утицај у парохији, поједини свештеници поистовећују себе саме са Црквом. Ниподаштавају побожан и ревностан народ а Цркву третирају као сопствену имовину. Међу свештенством је изражено фарисјеско понашање,  додворавање епископу и његовој свити, цинкароштво и нетрпељивост. Дакле, ово су плодови администрирања епископа бачког Иринеја у Епархији аустријској…

Нека би нам Милостиви Господ, молитвама Светога Саве, подарио опроштај грехова наших и избављење од кваритеља вере, богослужења и предања, расколника, безбожника и јеретика.