Пчелара када не би било, када би они изгубили интерес да гаје пчеле, као што се то сада управо дешава, дошло би до смањења броја пчелињих заједница, а самим тим и до смањеног опрашивања, истиче Живадиновић.

Већ сада се види проблем смањења пчела управо због ових великих угинућа, јер их није било довољно да опраше квалитетно многе културе. Из тог разлога ћемо ове године имати драстично смањење приноса многих култура.

Имаћемо мање уља од сунцокрета, имаћемо лошији квалитет плодова, неправилнијег облика и смањене величине. Посебан проблем постоји код јагодичастог воћа, где сваки цветић мора да буде опрашен да би воће било како треба. Воће без адекватног опрашивања пчелама нема довољно ни киселина, ни шећера, а самим тим ни укуса.

Поред тога што без пчела неће бити опрашивања култура од којих зависи наша исхрана, неће бити ни опрашивања дивљих негајених култура које доприносе очувању биодиверзитета и ланца исхране у природи, упозорава Живадиновић.

Лажни мед

Сушни периоди и веома топла лета који су последица климатских промена нису нешто на шта можемо да утичемо, напомиње Живадиновић. То су проблеми на које не може краткорочно да се утиче, али с тим у вези Савез пчеларских организација Србије припрема једно подуже упутство где ће писати како се изборити са променама климе. То је, каже он, један веома комплексан проблем који се мора сагледати из више углова.

Ми не можемо на климатске промене много да утичемо, али оно где можемо, може заиста да нам помогне да очувамо пчеле и да на неки начин ублажимо ефекте климатских промена и смањимо их бар за половину. Први посао државе данас, први па хиљаду празних места, јесте да реши проблем фалсификата меда на тржишту и тиме одржи интерес пчелара да гаје пчеле и да реши проблем опрашивања биљака, те да имамо довољно хране.

Лажни или фалсификовани мед је нешто што по речима нашег саговорника не би ни требало да се назива медом. Он се увози у нашу земљу, али и у Европу, по цени од 1,3 евра по килограму са све испоруком у бурадима на кућну адресу. То су, каже он, невероватно ниске цене које су од два до пет пута ниже од цена правог меда.

Толико велики проценат фалсификата постоји данас на тржишту да је успео да обори цену правог меда, а онда су трговци подлегли том притиску и почели да набављају само тај лажни мед, јер је јефтин. На крају крајева нико више не жели да купи прави мед. Ми пчелари смо се зато борили да тај проблем решимо и тако што смо направили наш погон за пласман меда. Пласирамо га под називом „Наш мед“ у маркетима по Србији, а надамо се ускоро и у иностранству.

Кад потрошач дође у радњу он сматра да је сав мед из маркета контролисан и добар, међутим, истраживања рађена најновијим методама показују да је у Србији тренутно око 79,13 одсто неисправног меда у трговинама. То је „мед“ коме је додат страни шећер или који је у потпуности направљен од фалсификованог садржаја.

Тај мед је веома ризичан, јер ви не знате како је направљен. У неким рецептима се додају чак и жива сода и ко зна шта још за шта не знамо. На тај начин они праве „мед“ који није мед, а који пролази већ пар година уназад на тржишту. Професионални фалсификатори меда на нивоу планете заиста јесу озбиљна мафија. Они праве мед који пролази тренутне европске анализе тако што су успели да високо пречисте шећерне сирупе и заобиђу европске анализе које то не могу да утврде.

Тренутно у свету, каже Живадиновић, постоје само три методе које могу да открију те најсавременије врсте фалсификата – естонска, аустријска и српска. Докле иде прича са фалсификовањем меда најбоље осликава то што је почетком априла ове године српска лабораторија која ово изучава покрадена, каже Живадиновић, а кључна опрема из ње је однета.

Без пчела нема ни живота

Савез пчеларских организација Србије максимално се потрудио да приближи пчеларе и потрошаче тако што ће успоставити директну везу између њих. Направили су мобилну апликацију „Медотека“ преко које купац може наћи свог пчелара и посетити његов пчелињак. Идеја је, каже Живадиновић, да купци виде да су пчелари стварни људи који држе пчеле, а не „неко тамо из света где не знате ни порекло меда ни ко га прави“.

Најважније је да сачувамо пчеле, а пчеле можемо сачувати кад сачувамо интерес пчелара да их гаје уништењем, односно склањањем фалсификованог меда са тржишта. Тек тада ћемо имати довољно хране и тек тада ће нам се развијати пољопривреда која ће бити способна да одговори захтевима које пред нас данас стављају управо те климатске промене о којима говоримо, а које драматично уништавају приносе у пољопривреди.

Извор: "Спутњик"