Зашто нико не реагује на саопштење "сабора"
Наша анализа петиције Сабору, коју смо насловили „О једној трагикомичној петицији или зашто смућујете народ?“ (овде:) повредила је сујету пар њених потписника, који су реаговали као увређене стрине.
Још док је мало ко уопште и запазио јерес у Васкршњој посланици, ми смо изашли са детаљним освртом већ други дан Васкрса (И драго нам је што су наша запажања јереси усвојили аутори и потписници петиције, али је апсурд што су прогласили јерес оних са којима су и даље у општењу - тога није било никада у историји Цркве!) А сада чекамо да поменута повређена ега реагују на јучерашње саопштење циркуса који себе назива „Сабор СПЦ“ - кад се већ приказују као борци за веру (дај Боже да буду, а не да смућују народ) онда треба и да разјасне и расветле нецрквеност и антицрквеност ставова изнетих у „саопштењу“. Међутим, ништа. Тотални мук (можда хоће да кажу да је у њему све у реду? Напротив!) Све је исто као у песми „Болани Дојчине“: Таде рече болани Дојчине: "Хеј Солуне, огњем сагорео! "Ђе у тебе не има јунака, "Да изиђе Арапу на мејдан, "Но ми не би умријети с миром. Зато ћемо ми, у сваком случају, дати наш осврт на „саопштење Сабора“, али не зато што сматрамо иоле битним шта узурпатор трона Светог Саве и његови компањони мисле, већ да бисмо нашим читаоцима представили да се и на тренутним окупаторима СПЦ испуњавају речи Светог Апостола Павла: „Кад се грађаху мудри, полудеше!“ (Рим. 1,22) |