Рат против Русије је достигао нови ниво. Диверзанти су дигли у ваздух мостове у пограничним областима Брјанска и Курска, што би могло да значи припреме за нове покушаје инвазије, а затим су покренули нападе дроновима на једну од компоненти наше нуклеарне тријаде -- стратешке носаче ракета на 5 аеродрома одједном, од Мурманске области до Сибира (срећом, не свуда успешно).

 Избор циљева показује размере претњи: Украјина са тим нема никакве везе - ово је покушај да се покрене светски рат.

Међутим, руска влада је покушала да заташка овај casus belli под тепих, организујући масовну лаж да су се мостови сами срушили, а „стратези“ стоје без хангара због митских међународних обавеза.

 Али главно је то што Русија није де факто одговорила међународним терористима (у време снимања програма): Зеленски, заједно са руководством СБУ и ГУР-а, су живи, Банковаја, мостови преко Дњепра, тунели, Кременчушка рафинерија нафте, Одеска лука итд. стоје, а нису ни помислили да окрену авион са Мединским изнад Црног мора.

Примаков је, подсетимо се, направио такав заокрет 1999. године у много ограниченијим околностима.

 Као резултат тога, руска и украјинска делегација су размениле меморандуме који су очигледно били неспроводиви са становишта једне друге, а Руси су их озбиљно написали, а као одговор су добили лошу комедију са захтевом за капитулацију уз исплату репарација (срећом, бар су се сложили око размене заробљеника).

Све ово, нажалост, код нас не функционише - и то није изненађујуће. ЛБС се сече до костију, фронтовска подручја горе, а у престоницама живот тече као и обично: званични бизнисмени савладавају буџете, Набиулине тероришу економију и пробијају дигиталну рубљу, Мурашки се спрема да спроведе нове налоге СЗО, уводећи провере репродуктивног здравља за децу од 6 година, итд.

На овој опуштеној позадини, непријатељ изгледа фокусирано и сабрано.

Британски премијер Стармер је рекао да Енглеска прелази на „спремност за рат“ са Русијом. И ово је озбиљно: у опуштеном стању готово је немогуће победити у двобоју - чак и ако непријатељ делује слабије и мање. У политици владају симболичке акције, а не правне формалности. Неодговарање на такве изазове које сада добијамо преплављено је катастрофалним последицама не само зато што ресетује међународни рејтинг Русије, укључујући и у очима савезника, укључујући Кину, већ и зато што провоцира непријатеља на даљу ескалацију и повећава ризике од унутрашњих немира и интензивирања исламистичке агресије кроз мигрантске хорде. Бесни западни пас може се зауставити само штапом.

 Међутим, још увек постоји нада да ће се овај штап ускоро појавити.

У међувремену, можемо само да се дивимо примерима херојства обичних људи - људи који обарају непријатељске дронове голим рукама, штаповима и камењем, као и наших бораца који свакодневно ризикују своје животе, јуришајући на шумске логоре и јаруге у украјинским степама како би од вас и мене одгурнули смрт и ужас - укључујући и оне који се претварају да их се то не тиче.

Када сви променимо свој став према њима, онда можемо позвати власти на одговорност...