Да греси не би спречили људе да се сједине са Христом у причешћу и да се хришћани очисте од безакоња кроз покајање пре него што се причесте Светим Тајнама, Бог шаље откровења подвижницима побожности у наше време. У биографији преподобног Серафима Вирицког (Муравјов; 1865-1949), изузетног руског подвижника 20. века, налази се опис једног од таквих откровења.

Током Великог поста, након завршетка литургије, на којој је било много оних који су се причестили, свештеник је изашао на солеју, и сви су помислили да ће, како је обичајно, одржати проповед. Међутим, уместо тога, извео је девојчицу из гомиле верника и поставио је поред себе на амвон. Овај чин је натерао све окупљене у цркви да напрегну слух и вид. Свештеник је гласно објавио:

— Сада ће ова девојчица, четворогодишња Леночка, одржати проповед, послушајте је.

Проповед? Како то треба схватити? Свештеник је очигледно збунио своје парохијане потпуно неразумљивим речима. Али Леночка је одржала проповед, и то ону која се заувек урезала у сећање њених слушалаца.

Испоставило се да је током службе девојчица видела анђеле чуваре оних парохијана који су примили Свето Причешће. Анђели неких причесника били су поред њих, а анђели других стајали су удаљени од њих и плакали. Причајући о томе, девојчица је одједном почела да наводи имена оних који су се причестили и да показује на њих.

После тако необичне проповеди, свештеник се обратио народу:

— Они чији је анђео плакао примили су причешће на осуду. Остали су вам непокајани греси. Ко год жели, нека дође  мени и исповеди свој скривени грех пред свима, тада ће му Господ опростити.

Многи од оних на које је Леночка указала били су погођени Божјим укором и, одбацујући лажни стид, јавно су се покајали за грехе скривене на исповести.

 Из књиге протојереја Вјачеслава Тулупова „Чудо Светог Причешћа“