Грчки аналитичар оптужио је Синод Кипарске цркве да је неканонски сменио епископа због његове лојалности православљу.

Грчки магистар теологије, Џон Маркас, објавио је детаљну анализу случаја митрополита Тихика Пафоског на веб-сајту „СПЖ“ у Грчкој, називајући његово смењивање примером „обрнутог теолошког света“, где се православни јерарси кажњавају због своје лојалности канонима.

У чланку, Маркас тврди да је митрополит Тихик незаконито смењен са своје дужности због одбијања да учествује у екуменистичким догађајима и због противљења „хришћанском модернизму“.

Према речима аутора, епископ је био жртва „једномесечне клеветничке кампање“ коју су организовали црквени и политички кругови.

Централна епизода сукоба било је одбијање митрополита Тихика да учествује у заједничким догађајима православних и католика у Пафосу везаним за пренос моштију апостола Павла из Рима на Кипар. Маркас ово карактерише као манифестацију принципијелности у питањима вере.

Аутор критикује савремене православне поглаваре због „интензивних тенденција секуларизације и отпадништва“ повезаних са „пројектом свејереси екуменизма“. По његовом мишљењу, многи епископи су постали „плаћени латинофрони“, заборавивши свој позив да буду чувари вере.

Маркас упућује посебну критику концепту савременог епископа као „зависног институционалног механизма државе“ који обавља административне функције и следи протокол „политичке коректности“. Он то супротставља слици митрополита Тихика као истинског пастира.

Чланак наводи званичне податке да су Васељенска патријаршија, Грчка црква, митрополит Варнава Напуљски и грчка влада иступили против митрополита. Аутор ово сматра координисаном кампањом против епископа.

Теолог цитира Светог Јустина Поповића који каже да „прави и доследни православни хришћани никада не ступају у мешовите бракове нити се венчавају са јеретицима и неверницима“. Ово, према аутору, објашњава принципијелни став митрополита Тихика.

У чланку се тврди да су тужиоци искривили низ Светих канона, представљајући принципијелни став епископа као кршење црквене дисциплине. Маркас то назива „извртањем канонског права наопачке“.

Аутор упозорава да кршење Светих канона може довести до „смртног и неопростивог греха хуле на Светог Духа“.

 Он инсистира на томе да су канони установљени Светим Духом и да су стога непроменљиви.

Случај митрополита Тихика се у чланку разматра као део шире кризе у савременом православљу, где су традиционалне вредности под нападом екуменских тенденција.

Аутор позива на повратак светоотачкој традицији и канонској строгости.

У закључку, Маркас изражава наду да ће Господ ојачати митрополита Тихика „на путу исповедања вере“, истичући његову улогу као исповедника православља у савременом свету.