Мир над Мухамедом? Признање лажног пророка ислама од стране Јерусалимске патријаршије

Као што је многима познато, последњих неколико дана кружили су извештаји у којима се тврди да египатска влада намерава да заузме манастир Свете Екатарине на Синајској Гори, исели монахе и претвори локалитет у музеј.

Међутим, откако се ова вест проширила кроз православне вести на интернету, појавиле су се нове изјаве и грчког премијера и египатског председника Абдела Фатаха ел-Сисија, у којима се тврди да египатска влада нема намеру да заузме манастир или исели његову монашку заједницу.

Након недавних разговора, грчки премијер и египатски председник Абдел Фатах Ел-Сиси издали су нова саопштења. Председник Ел-Сиси је појаснио да не постоји владин план за преузимање манастира или исељење његове монашке заједнице. Чланак објављен 30. маја 2025. године у часопису Egypt Today — новинском медију повезаном са државом — пружа додатне детаље о овом питању: „Председник Абдел Фатах Ел-Сиси примио је у петак телефонски позив од грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, током којег су оба лидера потврдила снагу египатско-грчких односа и заједничку посвећеност проширењу стратешке сарадње у различитим областима. Према речима портпарола председништва, амбасадора Мохамеда Ел-Шенавија, двојица лидера су истакла историјску дубину билатералних веза и усклађеност око обостраних интереса две пријатељске земље.

Током позива, председник Сиси се осврнуо на недавне гласине у вези са манастиром Свете Екатарине, наглашавајући непоколебљиву посвећеност Египта очувању његовог светог верског статуса. Нагласио је да неће доћи до кршења светости манастира, позивајући се на недавну судску пресуду која појачава наслеђе и духовни значај овог места.

Изјаве Председника Сисија су дошле као одговор на гласине — које је објавио Аl Arabiya — у којима се тврди да се монаси манастира Свете Екатарине евакуишу у припреми за продају“ [1].

Истог дана, Јерусалимска Грчка православна патријаршија — која има јурисдикцију над манастиром Свете Екатарине — издала је саопштење поводом ове вести. Међутим, самим садржајем овог саопштења, истовремено је починила чин отпадништва. У саопштењу, Јерусалимска патријаршија је изјавила: „Јерусалимска патријаршија је била дубоко узнемирена када је чула за потезе египатског суда да се заплени земљиште око нашег манастира Свете Екатарине на Синајској Гори. Место где се Бог јавио Мојсију у горућем грму и дом заштићених моштију Свете Екатарине Александријске, манастир је најстарији стално насељени хришћански манастир и дубоко свето место за све хришћане.

Јерусалимска патријаршија потврђује своју црквену јурисдикцију над манастиром, јер он чврсто спада под нашу заштиту. Наша је света обавеза да осигурамо да се хришћанско богослужење настави на овом светом тлу, као што се то чинило 17 векова. Осуђујемо свако кршење физичког или јурисдикцијског статуса наших богомоља. Штавише, Јерусалимска патријаршија снажно се залаже за право на безбедно и слободно богослужење. То захтева приступ и безбедан пролаз за оне ходочаснике који посећују наша места. То је питање слободе богослужења. Манастир Свете Екатарине посећују и поштују ходочасници миленијумима. Добитник Заштитног писма, или Аштинаме, од стране пророка Мухамеда, PBUH (peace be upon him) мир нека је над њим, 623. године – а потврђен од стране султана Селима I 1517. године – манастир је завештање мира између хришћана и муслимана и уточиште наде за свет заглављен у сукобима. Позивамо египатске власти да следе ову најцењенију традицију и обезбеде слободу богослужења и приступ нашем манастиру. Нека наш манастир настави ово оличење мирног хришћанског сведочења, образовања и добродошлице. Јерусалимска Патријаршија потврђује званичне изјаве које су јуче издале египатске власти, у којима се уверава у светост и неоштећени интегритет нашег манастира и уздржавање од било каквог кршења његових права. Јерусалимска патријаршија ће пажљиво пратити ситуацију и темељно испитати поменуту судску одлуку, а ако буде потребно, осудиће и предузети мере поводом сваког задирања у манастир или кршења приступа овом светом месту“ [2].

У својој званичној изјави у вези са ситуацијом у Цркви Свете Екатарине, Јерусалимска патријаршија иде толико далеко да Мухамеда назива „пророком“ – титулом коју ниједан православни хришћанин, везан Симболом Вере и сведочанством Отаца, не може дати, а да не изда веру. Још скандалозније је то што изјава садржи акроним „PBUH“ који стоји иза Мухамедовог имена, скраћеницу за „мир нека је на њему“ – фразу коју користе искључиво муслимани у знак поштовања према оснивачу своје религије.

За оне који нису упознати са исламском терминологијом, израз „мир нека је над њим“ (PBUH) није пука културна куртоазија – то је теолошка изјава, призивање духовног благослова које муслимани резервишу за оне које сматрају божански вођеним, пре свега за Мухамеда. А Патријаршија је сада ту формулу, некритички и са страхопоштовањем, убацила у званичну изјаву Цркве.

Шта ово заправо значи? Према исламском веб-сајту „Исламска питања и одговори“ , којим управља шејх Мухамед Салих ел-Мунаџид, значење ове фразе није двосмислено. Као одговор на питање: „Шта значи благослов и селам на посланика (мир и благослов Алаха нека је на њему)?“, сајт одговара на следећи начин: „Благослов на посланика (мир и благослов Алаха на њему)“ – према већини учењака, мисли се на милост од Алаха, молитве за опроштај које упућују анђели и дова (молитва) коју упућују људи. Други – укључујући Абу'л-Алију међу ранијим учењацима и Ибн ел-Кајима међу каснијим учењацима, и Ибн 'Усејмина међу савременим учењацима – сматрају да је значење благослова на посланика (мир Алаха на њему) хвала за њега међу „вишом групом“ (ал-мала' ал-'а'ла, анђели, упореди aл-Сафат 37:8), а молитве анђела и муслимана за благослов на њега (мир Алаха на њему) су да га Алах хвали међу „вишом групом“ (анђелима)“ [3].

Као што јасно видимо, Јерусалимска патријаршија је толико уроњена у јерес екуменизма да чак иде толико далеко да признаје лажног пророка Ислама — не само да га назива „пророком Мухамедом“, већ додаје и фразу „мир нека је на њему“ у облику акронима (PBUH), вероватно у нади да ће то промаћи верницима.

Сви знамо шта се овде дешава. Јерусалимска патријаршија се игра политике, савија колена да би умирила Исламску египатску владу. Али да ли је заиста било неопходно укључити тако јасно и директно признање овог такозваног „пророка“ – а са њим и очигледну изјаву о отпадништву од православног хришћанства? Зар нису могли да задрже благ језик и једноставно кажу: „Манастир Свете Екатарине посећују и поштују ходочасници миленијумима. 623. године је добио Заштитно Писмо (Аштинам) од Мухамеда, оснивача Ислама“?

Наравно да су могли. Али ови безбожни псеудо-епископи не играју само политику — они играју улогу православних јерарха, док су одавно одбацили православно учење, Цркву и самог Христа.

Један од најпоштованијих светитеља Православне Цркве је Свети Јован Дамаскин, који је, горком иронијом, живео и упокојио се у Светом манастиру Мар Саба 749. године — одмах изван Јерусалима, унутар саме црквене јурисдикције Јерусалимске патријаршије. Да ли би Свети Јован Дамаскин икада препознао или достојанствено одао почаст овом педофилу, убилачком војсковођи Ислама као пророку — и рекао: „Мир нека је на њему“? Боже сачувај!

У свом највећем ремек - делу, „Извору знања“ , у поглављу „О јересима“ , Свети Јован говори јасно и са светом смелошћу. У свом говору о Исмаилићанима, он пише: „Од тада до данас, у њиховој магли се појављивао лажни пророк по имену Мухамед. Овај човек, након што је наишао на Стари и Нови завет, а такође, изгледа, разговарао са Aријанским монахом, смислио је сопствену јерес. Затим, увукавши се у добру наклоност људи показујући привидну побожност, открио је да му је извесна књига послата са неба. У овој својој књизи је записао неке смешне саставе и поклонио им је као предмет поштовања [4]."

Овде поново сведочимо још једном јасном чину отпадништва – овог пута у свом најзваничнијем и најексплицитнијем облику – који је издала светска православна патријаршија. У формалној изјави, не у контексту дијалога или дебате, ова Патријаршија је отворено признала једног од најнасилнијих и убилачких псеудо-пророка у историји као легитимног пророка и чак је отишла толико далеко да је призвала мир на њега.

Ово није била случајна фраза, нити гест изгубљен у преводу. Била је то намерна, писана и јавна потврда – она која је у директној супротности са православном вером и сведочанством светитеља. То је формална издаја, издата под маском дипломатије, али која носи све ознаке теолошке капитулације.

Ипођакон Нектарија Харисон, магистар историје

Референце:

[1]. „Председник Сиси у разговору са грчким премијером: Египат се обавезује да ће очувати манастир Свете Катарине, свети верски статус“, EgyptToday.com, приступљено 1. јуна 2025. (https://www.egypttoday.com/)

[2]. „Саопштење Јерусалимске Патријаршије о Египатском Судском налогу који утиче на манастир Свете Екатарине“, Грчка Православна патријаршија Јерусалима, приступљено 1. јуна 2025. (https://web.archive.org/web//)

[3]. „Значење благослова и селама на пророка (мир и благослов Алаха нека су на њему)“, Исламска питања и одговори, приступљено 1. јуна 2025. (https://m.islamqa.info)

[4]. Свети Јован Дамаскин, Дела Светог Јована Дамаскина (Њујорк: Оци Цркве, Инк.,1958), 153.

Преведено са линка: https://www.orthodoxtraditionalist.com/