Одговарам вам речима Светога Јована Лествичника, који вели: “Сан је покрет ума у време некретања тела. А привиђење (лажно виђење) је обмана очију, када ум спава. Привиђење је излазак ума када тело бди. Привиђење је виђење нечега без ипостаси (нереално)” (Добротољубље, том IX, Слово 3, стр. 75). Ето, дакле, шта су снови и виђења. Они су двојаки: добри и зли снови и виђења. А разлика је међу њима ова:

Добри снови и виђења од Бога су, кроз њих се открива Његова велика воља, само онима који су потпуно савршени и свети и који творе Његове заповести, као што је био праведни Јосиф, коме се у сну показао арханђео Гаврило, заповедивши му да бежи са младенцем Исусом и са Дјевом Маријом у Египат. Добри снови долазе од анђела, и подсећају нас на смрт и осуду, а пошто се пробудимо подстичу нас на молитву и покајање. Напротив, зли снови и привиђења су од ђавола прерушених у светлосне анђеле или у светитеље, који нас у сну обмањују да смо добри и достојни раја; а пошто се пробудимо “тонемо у гордост и у радост” (Добротољубље, том IX, Слово 3, стр. 76).

Да ли је грех да хришћани верују у снове и виђења?

Свети Јован Лествицник каже да је “ко верује у снове подобан ономе што трчи за својом сенком и покушава да је ухвати”. Исто тако он каже да су “демони таште славе у сновима пророци. Они, као какви лукавци, смишљају будуће догађаје и објављују нам их унапред. А ако се виђења испуне, дивимо се и гордимо мишљу као да имамо дар предвиђења (пророштва). Који слушају ђавола често су постајали лажни пророци”. И даље вели: “Ђаволи не знају ништа о будућем из каквог предзнања, јер и лекари могу да нам, на основу симптома, унапред најаве смрт”. Затим закључује, казујући: “Када почнемо да верујемо у снове ђавола, они нам се подсмевају, чак и кад смо будни. Ко верује сновима и привиђењима у сну потпуно је неискусан, а ко не верује ниједнима - мудрац је” (Добротољубље, том IX, Слово 3, стр. 76).

Дакле, грех је да верујемо у снове и виђења, јер овима нас лако обмањују ђаволи и бацају нас у ужасни грех гордости и таште славе, када се човек поузда у себе више него у реч Божију. Овом кушачком мајсторијом ђаво је обмануо многе хришћане и монахе, бацивши их затим у понор погибељи, а ако когод ипак има недоумицу у вези са својим сном или виђењем, нека се исповеди духовнику и нека му затражи савет, јер кроз духовника говори Бог.

Због колико се узрока људи обмањују таштим виђењима и сновима?

Због седам узрока се хришћани обмањују виђењима и сновима као да су од Бога, и то: због гордости; због таште славе, која је прва кћи гордости; због неискуснога и слабога ума хришћана; због нерасудне ревности неких хришћана, који се много моле и посте да би имали виђења, о којима каже Свети Исак Сирин: “Од велике болести болује ко има злу ревност” (Добротољубље, том X, слово 58). Пети узрок обмане кроз виђења и снове јесте непослушање духовницима и дрскост неких верника, особито гордељиваца, због чега их ђаво лови; шести узрок долази због неоткривених и неисповеђених личних греха и због тога што се чисто не исповедају мисли духовнику. А последњи узрок кроз који се обмањују хришћани лажним сновима и виђењима јесте непознавање себе и одсуство читања Светога Писма.