„Спољни свет се мења дигитализацијом, али наш унутрашњи свет остаје нетакнут“, каже протојереј Теодор Зисис. Црква, као Тело Христово и Богом установљена институција, не може се мењати заједно са светом, прилагођавајући се изазовима глобализације и дигитализације, изјавио је познати грчки теолог, професор богословског факултета Универзитета у Солуну, протојереј Теодор Зисис у интервјуу објављеном на грчком сајту СПЖ.

Према речима оца Теодора, упркос брзом развоју дигиталних технологија и променама у спољашњем начину живота, унутрашњи свет хришћанина остаје нетакнут. "Јеванђеље се не обнавља - човек мора да се обнавља. Христос није за једну епоху, већ за сва времена и народе. Ако се Црква мења сваки пут када се свет мења, она ће престати да буде Црква и постаће део света", нагласио је теолог.

Свештеник је подсетио на мученика Јустина Философа, који је био запрепашћен неустрашивошћу првих хришћана пред смрт. То је, по њему, постало живо сведочанство које је философа довело до вере.

„Ово сведочи о снази правог хришћанског живота, да Црква не треба да се модернизује ради света, већ мора да преображава свет својом непроменљивом светошћу“, рекао је отац Теодор.

Одговарајући на питање како савремени мирјанин може да живи по православном предању у контексту дигитализације, отац Теодор је подсетио на важност унутрашњег молитвеног живота. "Господ је рекао: 'Уђите у своју собу и молите се Оцу свом у тајности'. То значи да можемо остати у заједници са Богом, упркос буци спољашњег света. Ако је човек окусио благодат Духа Светога, не зависи од спољашњих околности", приметио је он.

 Посебна пажња у интервјуу је посвећена значају Светих Отаца за савремени свет.

Протојереј Теодор је напоменуо да свако од њих носи вечну поруку, али је издвојио Свете Григорија Богослова и Григорија Паламу и друге учитеље исихастичког предања.

 Данашњем човеку, уморном од вреве и буке, посебно су потребни тишина, молитва, очишћење срца – и управо у овом наслеђу налазимо одговоре и утеху“, закључио је теолог.

По речима оца Теодора, православље остаје живо управо зато што одржава непрекидну везу са традицијом, и не прати моду времена. Само верност Христовој истини може да спасе човека у ери духовне пометње.