Нападачи су запалили зграде у којима су људи спавали и отворили ватру на оне који су бежали. Они који су покушали да побегну убијани су мачетама. Масакр над хришћанима догодио се у нигеријској држави Бенуе у петак увече, 13. јуна, при чему је, према подацима католичке добротворне организације Aid to the Church in Need (ACN), број погинулих вероватно достигао 200.

 Напад се догодио у селу Јелевата, у којем су раније била смештена интерно расељена лица која беже од насиља радикализованих исламиста из племена сточара Фулани.

Према речима очевидаца, наоружани нападачи су напали камп расељених који се налазио на пијаци, узвикујући "Алаху Акбар".

Нападачи су запалили зграде у којима су људи спавали и отворили ватру на оне који су бежали. Они који су покушали да побегну убијани су мачетама.

Свештеник католичке жупе Светог Јосифа у Јелевати, фра Укума Јонатхан Ангбианби, рекао је за АЦН: "Чули смо пуцње и крике и само смо легли на под презбитерија, предајући се у руке Богу. Следећег јутра сам видео масакр: људи су посечени, тела разбацана свуда."

Црква Светог Јосифа је у време напада пружала склониште за више од 700 људи. Свештеници тврде да је полиција раније одбила покушај упада у цркву.

 Амнести интернешенел Нигерија извештава о најмање 100 мртвих и стотинама повређених, који су остали без медицинске неге.

У католичкој бискупији Макурди, број погинулих је ближи 200, што ово чини најгором трагедијом у региону последњих година.

Према Amnesty International Nigeria, напади на хришћане у Бенуеу су се повећали. Само у последње три недеље, 100 људи је убијено, а више од 5.000 расељено у округу Гвер Вест.

Борбе се дешавају усред распрострањеног расељавања становништва, за које неки црквени лидери верују да би могао бити део намерног покушаја етничког и верског чишћења региона.

Према извештају Global Christian Relief из јануара 2025. године, скоро 10.000 хришћана је убијено у Нигерији између новембра 2022. и новембра 2024. Хришћанске земљорадничке заједнице у централном делу земље, познате као „Средњи појас“, и даље су посебно рањиве. Иако нису сви Фулани радикализовани, неки су повезани са екстремистичким идеологијама сличним ИСИС-у и Боко Хараму.

Међународне организације за људска права и даље позивају на глобалну пажњу на ситуацију, указујући на знакове геноцида.