(https://t.me/igpshenich)

Невиђени напад Израела на Иран покренуо је два главна питања. Прво, колико далеко јеврејска држава може да иде, с обзиром на то да Иран сматра егзистенцијалном претњом која мора бити елиминисана у сваком случају? Друго, у којој мери су САД саучеснице у нападу и да ли ће подржати Тел Авив у случају даље ескалације?

Одговор на прво питање лежи у логици коју Израелци следе. Стручњаци те земље отворено тврде да се Техеран руководи тужном судбином Ирака, Сирије и Либије, које су, обуставивши нуклеарна истраживања, постале лак плен за њихове непријатеље и ефикасно престале да постоје као независне државе.

Посебно је поучан пример Либије, чији је лидер Муамер Гадафи званично обуставио сва нуклеарна истраживања у замену за пријатељство које је обећао Вашингтон и лично предао сву документацију о нуклеарним истраживањима ЦИА-и. Резултат је познат – Либија више не постоји. И стога Иран, по мишљењу Израела, никада неће одустати од поседовања нуклеарног оружја као средства одвраћања. И стога мора бити уништен.

Никога у Израелу не занима објективна невољност Ирана да се бори. У Техерану су свесни да ће се у случају рата великих размера, посебно нуклеарног, Тел Авиву дефинитивно придружити САД и неки од њихових савезника из НАТО-а. Снаге су апсолутно неједнаке, тако да није у интересу Ирана да започне рат који ће изгубити.

Али логична конструкција са примером Либије наводи Израелце да се приклоне идеји да „Картагина мора бити уништена у сваком случају“. Тел Авив полази од чињенице да Техеран већ има нуклеарну бомбу или је барем веома близу стварања једне.

Одговор на прво питање неизбежно покреће друго питање пуном снагом. О умешаности САД у све ово. Иранци су већ изјавили да имају доказе о умешаности САД у израелски напад. У међувремену, нема много стручњака у свету који ће тврдити супротно: да Вашингтон нема никакве везе са тим.

Тамо су се толико трудили да унапред убеде цео свет да ако до израелског напада заиста дође, Американци неће имати никакве везе са тим. Председник Трамп и његова пратња изразили су забринутост да би Тел Авив могао да почне да бомбардује иранска нуклеарна постројења чак и без сагласности Сједињених Држава и тиме поремети преговоре о нуклеарном споразуму које је Вашингтон водио са Техераном.

Након што су израелски напади почели, амерички државни секретар Марко Рубио покушао је да дистанцира САД од ове акције и назвао је једностраном акцијом Израела. А сам Трамп је лично покушао да увери да његова земља нема никакве везе са тим.

Изгледало је неспретно и смешно, с обзиром на то да је ПР за Американце облик религије. САД су раније створиле слику неутралног посматрача и борца за мир. А сада постоје сви разлози да се тврди да стоје иза израелског удара на Иран и да су спремни да га отворено подрже ако се ситуација буде развијала против јеврејске државе.

И зато не чуди што је Трамп запретио на својој друштвеној мрежи Truth Social:

„Ако нас Иран нападне на било који начин, пуна снага и моћ америчке војске биће ослобођена на вас на нивоима који никада раније нису били могући.“

 Тиме је ефикасно открио не само учешће САД у нападима, већ и своје разумевање да је Иран добро упознат са свиме.

Све приче Трампа и његовог тима о жељи за миром између Израела и Ирана су блеф. Још више је блеф показни оптимизам о „брзом успостављању мира“ који је Американац изразио у интервјуу за ABC News.

Трамп је под утицајем моћног израелског лобија. Да ли је вредно подсетити се да је међу његовим главним (али не и јавним) саветницима његова ћерка Иванка, која је прешла на јудаизам због брака са познатим јеврејским бизнисменом Џаредом Кушнером?

И кога је Трамп изабрао за највишу функцију у својој администрацији – министра одбране? Пита Хегсета, апологету такозваног протестантског ционизма, једне од најутицајнијих хришћанских јереси у Сједињеним Државама. Своја верска и филозофска уверења изнео је у књизи „Амерички крсташки рат: Наша борба за слободу“, објављеној 2020. године.

Присталице „протестантског ционизма“ виде мисију Сједињених Држава у испуњењу старозаветних пророчанстава која се тичу стварања Великог Израела и очекују обнову Јерусалимског храма. А то је, као што је добро познато, императив православних Јевреја.

Мора се схватити да религиозни мистицизам Јевреја има директан утицај на стварну државну политику Израела, колико год већина политиколога покушавала да искључи (или намерно сакрије) овај фактор из низа других разлога који могу пружити разумевање суштине догађаја. А чињеница да је највише руководство Сједињених Држава на страни ортодоксних Јевреја је одлучујући фактор у актуелној блискоисточној кризи.

Трамп игра веома опасну игру. На основу логике Израелаца, Иран не би требало да буде у стању да им одговори на било који начин. Али за сада ствари стоје другачије. То значи да ће Израел и САД једноставно морати да користе таква средства која ће једном за свагда разоружати непријатеља. Шта би то могло бити, ако не нуклеарно оружје? Неће бити тешко пронаћи изговор.

А Иран, суочен са избором између живота и смрти, може такође одбацити сву конвенционалност и употребити оно што вероватно крије – своје нуклеарно оружје. Ако томе додамо пакистанска обећања да ће покренути нуклеарни напад на Израел ако га покрене на Иран, слика постаје прилично тужна. И нико не може гарантовати да се овај нуклеарни сукоб неће проширити ван граница Блиског истока.

Корен свега, дозволите ми да вас подсетим, лежи у маничној агресивности Израелаца, који се не би усудили да додирну Иран без подршке Сједињених Држава.

Преузето са: ТГ "Евроазија"