Мач на грлу и стратегија последњег чина

Самсонова опција, названа по библијском јунаку који је срушио филистејски храм, жртвујући себе и своје непријатеље (Књига о судијама, 16:23-30), означава незваничну израелску доктрину коначног уништења. Ако се суочи са поразом или егзистенцијалном претњом, Израел би могао да употреби свој нуклеарни арсенал како би осигурао да његови непријатељи, и шири свет, плате незамисливу цену.

У светлу ескалације израелско-иранског сукоба од 13. јуна 2025. године, познате као Операција „Успон лава“, ова стратегија баца тамну сенку не само на Блиски исток, већ и на глобалну стабилност.

Историјски корени: Израел и силе

Израел је рођен 1948. године из пепела Другог светског рата и наратива о холокаусту, подстакнут ционистичким сновима и стратешким интересима западних сила. Балфурова декларација из 1917. године, коју су подржали британска влада и финансијске елите попут породице Ротшилд, поставила је темеље за „национални дом“ јеврејског народа у Палестини. Резолуција УН 181 из 1947. године омогућила је поделу Палестине, али је и изазвала први арапско-израелски рат. Од свог настанка, Израел никада није био прихваћен од стране својих суседа, што га чини идеалним полигоном за развој безбедносне доктрине која промовише војну супериорност, превентивне ударе и нуклеарни арсенал.

Сејмур Херш, у својој књизи „Самсонова опција“ (1991), открива да Израел поседује између 80 и 400 нуклеарних бојевих глава, чиме се осигурава способност за катастрофалан одговор. Самсонова опција није само војна стратегија – то је порука свету: Израел неће тихо нестати.

 Нови контекст за Самсонову опцију: Напад на Иран

Сукоб између Израела и Ирана ескалирао је 13. јуна 2025. године, када је Израел покренуо операцију „Успон лава“, масовне ваздушне нападе на иранска нуклеарна постројења у Натанзу, Араку и Исфахану, војне базе у Техерану, Табризу и Ширазу, и команданте Револуционарне гарде. Наводни разлог напада је одговор на ирански нуклеарни програм, који је достигао 60% обогаћивања уранијума, довољно за потенцијално прављење нуклеарног оружја. Иран је узвратио операцијом „Право обећање 3“, лансирајући стотине балистичких ракета и дронова на Тел Авив, Хаифу и Реховот, узрокујући цивилне жртве и значајну штету.

ИАЕА је пријавила цурење радиоактивног материјала из Натанза, док су Кина и друге земље позвале на деескалацију. Ирански савезници – Хезболах у Либану, Хути у Јемену и милиције у Ираку – појачали су своје нападе, додатно компликујући ситуацију. У овом контексту, Самсонова опција постаје језиво релевантна: ако Израел и моћници осете да губе тло под ногама, да ли би нуклеарни одговор могао постати реална могућност. Да ли је то заиста планирано?

Које су мете?

Самсонова опција подразумева да би Израел, суочен са поразом, користио нуклеарно оружје да уништи своје непријатеље. Међутим, многи сугеришу да би мете могле да укључују не само Иран и његове савезнике, већ и градове од симболичког, економског или политичког значаја, чак и ако нису директно укључени у сукоб.

Примарне непријатељске мете били би Иран и његови савезници, тачније градови Техеран (главно средиште), Ишафан (кључни нуклеарни центар), Натанз, Арак и Бушер, затим Бејрут у Либану и Сана у Јемену.

Од земаља које нису директно укључене у сукоб, али имају симболички, економски или политички значај, циљани градови би могли да укључују Меку и Медину у Саудијској Арабији, као најсветије градове у исламу, чије би уништење изазвало верску кризу, затим Ријад (Саудијска Арабија) као политички центар и кључ за глобалне залихе нафте, Доху (Катар) као дом Ал Џазире и енергетско чвориште.

Од посебног интереса су потенцијалне мете на Западу:

Лондон, Уједињено Краљевство: Значај: Глобални финансијски и политички центар, кључан за западну подршку Израелу.

Разлог: У екстремном сценарију, ако Израел процени да су западни савезници попут Уједињеног Краљевства издали његове интересе (нпр. кроз дипломатски притисак или смањење војне подршке), Лондон би могао бити симболична мета.

Брисел, Белгија: Значај: Седиште ЕУ и НАТО-а, симбол западне политичке и војне интеграције.

Разлог: Напад на Брисел би могао да пошаље поруку западним институцијама ако се Израел осећа напуштеним од стране Европе, посебно због критика његових поступака у Гази или сукоба са Ираном.

Њујорк, САД: Значај: Глобални финансијски и културни центар, симбол америчке моћи.

Разлог: Иако су САД највећи савезник Израела, Њујорк би могао бити мета ако Израел процени да је Америка издала његове интересе, нпр. повлачењем војне подршке у критичном тренутку.

 Етичке и политичке импликације Самсонова опција покреће дубоке моралне и стратешке дилеме.

Нуклеарни напад на Техеран, Меку или чак Лондон изазвао би милионе жртава, еколошке катастрофе и глобалну нестабилност. МААЕ је већ упозорила на ризике од радиоактивне контаминације након напада на Натанз, а нуклеарни напад би експоненцијално повећао те ризике.

Напад на свете градове попут Меке изазвао би верски сукоб невиђених размера, док би уништавање нафтних поља у Ријаду или енергетских центара у Дохи изазвало глобалну економску кризу.

Напад на западне градове попут Лондона или Брисела довео би до колапса савеза и вероватне одмазде.

С друге стране, Самсонова опција могла би послужити као моћно средство одвраћања.

Иран и његови савезници су свесни да би ескалација до тачке пораза Израела могла проузроковати катастрофу, што их може спречити да предузму ризичне потезе.

Закључак: Самсонова опција као полуга за хаос Самсонова опција није само стратегија – то је мрачни симбол сила које стоје иза стварања државе Израел.

У контексту најновијег сукоба са Ираном, који се свакодневно појачава, примарни циљеви попут Техерана, Исфахана и Бејрута одражавају фокус на неутрализацију директних претњи.

Међутим, потенцијално циљање Меке, Ријада, па чак и Лондона или Брисела указује на добро развијену тактику изазивања глобалне катастрофе, где би Израел, суочен са (планираним) уништењем, увукао цео свет у хаос.

 Да ли је о томе говорио Алберт Пајк?

 Да ли је то хаос из којег мора произаћи ред (Ordo ab Chao)?

Извор: provjeri.net