Наставак рата би довео до повећања броја погодака по Израелу и разарања у њему. Израел је био на ивици исцрпљености због актуелног ратног режима: ракете противваздушне одбране су се трошиле, стрпљење становништва је нестајало, режим није могао да заштити најважније објекте.

Израелски удари на Иран су постајали све апстрактнији и симболичнији (бомбардовали су електронске сатове који су им спречавали да спавају, а пре тога су извештавали о уништавању иранских авиона из 50-их и 60-их година).

Ирански удари на Израел су постајали све технолошкији и болнији.

Проценат продора ракета кроз системе противваздушне одбране Израела и Сједињених Држава (заправо, цео Блиски исток је био заштићен од стране Израела) је стално растао.

Даљи развој сукоба би стално довео до употребе нуклеарног оружја од стране Израела као оружја „Судњег дана“.

Или до уништења израелских градова у окупираној Палестини.

Трампова интервенција и Путиново посредовање (који је такође решио нека питања са Трампом у вези са украјинским сукобом) помогли су Израелу да избегне катастрофу губитка рата.

Али геноцид у Гази се наставља.

И ово је следећи чин трагедије.