Ни нуклеарно оружје неће никога заштитити од било чега. Очигледно су они који све ово планирају већ одлучили да ће овај рат који почиње бити нуклеарни. Зато нам је, пре свега, потребна идеологија. Нова, жива, оштра, мобилишућа...

Бомбардовање иранских нуклеарних постројења и базе за обогаћивање уранијума Фордоу, од стране америчког ваздухопловства, је почетак трећег светског рата. Нуклеарно оружје више никога не зауставља, а ударе на нуклеарна постројења у суштини санкционише и Израел, који није добио одлучан одговор на међународном нивоу, а сада и САД. Толико је црвених линија пређено да више није јасно да ли су неке уопште остале.

Све се ово директно тиче Русије. Кијевски нацисти су већ у неколико наврата покушали да нападну нуклеарне објекте на руској територији, а напади на аеродроме стратешке авијације, који изузетно подсећају на израелску тактику у Ирану, не остављају никакву сумњу: ово је сада сасвим прихватљив метод вођења војних операција против било кога.

Ако још нема директних нуклеарних удара, они су само питање времена. Атомска Пандорина кутија је отворена. Чеховљева метафора о пушци на сцени много пута је примењена на нуклеарно оружје: „Ако у првом чину окачите пушку на зид, онда у следећем чину морате из ње га опалите. У супротном, немојте је тамо качити.“

Пушка је била окачена на зид у првом чину, који је био Хладни рат. Сада из ње почињу да пуцају. И то је неизбежно. Сво оружје које су људи измислили пре или касније је употребљено. Сергеј Караганов је о томе давно почео да говори, али сви су га сматрали паничаром или човеком који „претерује“. Он је једноставно упозоравао на неизбежно.

Идеолошка подлога

Ипак, да би се замислили нуклеарни ратови будућности, вреди размислити под којим идеолошким заставама ће се водити? За какву будућност су осмишљени, јер кад се започиње светски рат, потребно је имати барем најприближнију представу о томе шта ће се даље десити. Погледајмо ситуацију очима глобалиста – оних које је Трамп не тако давно звао „дубоком државом“, али чији алати пред нашим очима постају они сами. Идеологија глобализма и њихов поглед на будућност састоје се од две фазе.

Први корак је успостављање тоталне моћи светске владе и укидање суверених држава – остатака Вестфалског система. Да би се то постигло, потребно је извршити потпуно мешање свих народа, укинути националне границе и претворити цело човечанство у један лонац за топљење. Поред тога, неопходно је довести принцип индивидуализма до његових крајњих граница и укинути род, чинећи га питањем избора (као што су либерали раније учинили вероисповест, класу и нацију питањем избора).

Они који се томе супротстављају и залажу се за суверенитет и традиционалне вредности морају бити уништени. Тако је Колективни запад видео своју будућност пре Трампа, већ се борећи против Русије у Украјини, припремајући се за рат са Кином и еродирајући исламски свет обојеним револуцијама, па чак и директним инвазијама. У исто време, глобалисти су потресали моћ Хиндутве у Индији.

Већ први корак је претпостављао употребу нуклеарног оружја, јер препреке на путу светске владе морају бити уништене по сваку цену, а човечанство у целини овде не треба жалити – већ га има више него довољно, ако га посматрамо чисто квантитативно. Други корак би требало да буде још радикалнији: свесно превазилажење, па чак и укидање човечанства у корист јаке вештачке интелигенције. Ово се назива сингуларност и постало је уобичајени концепт међу глобалистичким футуролозима.

У почетку, мигранти замењују аутохтоно становништво, трансродне особе замењују два природна пола и традиционалне породице, и коначно, саме мигранте и трансродне особе замењују вештачка интелигенција и киборзи. Још један разлог више да се у овој фази употреби нуклеарно оружје против некога ко је безнадежно застарео. Човечанство је попут раног телефона са дугметом или првих рачунара са бушеним картицама, његово место је у смећу заједно са нуклеарним отпадом.

Ка томе је ишло све до Трампове победе; Колективни запад се кретао по овом плану. Трамп и његов МАГА (Маке Америца Греат Агаин – Учинимо Америку поново великом) покрет победили су на америчким изборима управо зато што су се супротставили таквом пројекту будућности. То је укључивало антимилитаризам, антиинтервенционизам, одбацивање илегалне имиграције и забрану ЛГБТ заједнице.

Толико је црвених линија пређено да више није јасно да ли су неке уопште остале

То јест, будућност се радије видела у условима мултиполарног света (о чему је директно говорио амерички државни секретар Марко Рубио), а нуклеарно уништење човечанства је отказано или одложено. Такође је требало ограничити сукобе у Украјини и на Блиском истоку, које су покренули глобалисти.

Трамп није дуго следио свој МАГА програм. Јесте постигао неке ствари: није забранио ЛГБТ, али га је барем значајно потиснуо и почео је строго да идентификује и избацује илегалне имигранте. Чак је затворио и глобалистичко седиште за извоз либерализма и обојених револуција, УСАИД, и отпустио све запослене. Чинило се да се нуклеарни холокауст одлаже, а сва пажња се пребацује на северноамерички континент – на Канаду, која остаје у рукама глобалиста, и Гренланд.

Нови рат

Међутим, баш кад је свет одахнуо, а сама америчка бирачка (МАГА) база се обрадовала и испунила надом у алтернативну будућност – без ратова и нуклеарне зиме – Израел је започео рат против Ирана, напао његов нуклеарни потенцијал, а Трамп се придружио овом рату и бомбардовао Фордоу, нуклеарну истраживачку станицу у Ирану.

И опет, нагли заокрет у односу на будућност и, заправо, почетак трећег светског рата. Јер, ако отворите Пандорину кутију, не можете је затворити. Трамп ју је отворио. А каква је слика ове будућности, узимајући у обзир саму Трампову идеологију, која се у много чему ипак разликује (мада не толико колико су сви очекивали) од либералног глобализма?

Ако прихватимо хипотезу да се управо та глобалистичка „дубока држава“ коју је Трамп покушао да укине испоставила као јача него што су сви мислили, онда је можда управо та држава искористила Трампа и његов националистички оријентисан програм. Ако су трамписти веровали да национализам значи фокусирање на унутрашње проблеме САД и искорењивање глобалиста, онда је и „дубока држава“ о томе имала своје идеје. Али какве?

Најлогичнија претпоставка је следећа: планови глобалиста за гладак и добровољан пренос власти на светску владу почели су да застају, а затим су доспели у ћорсокак. Успон Русије и Кине, кретање ка цивилизацијском суверенитету Индије, исламског света, Африке и Латинске Америке, појава и јачање БРИКС-а директно су супротставили мултиполарност глобалној униполарности. И рат Колективног либерално-глобалистичког запада против светске већине, чак и ако је био нуклеаран, могао је да се не заврши у корист Запада.

Тада је и донета подмукла одлука: не опирати се конзервативном заокрету, расту национализма и популизма, као и јачању мултиполарности, већ их искористити за своје циљеве. Одлучено је да се одложи успостављање светске владе, а за сада да се усвоји привремени пројекат „сукоба цивилизација“. У ту сврху је дозвољен успон на власт националисте Трампа у Сједињеним Државама.

Знак је био „Беламијев поздрав“, који је два пута извео Илон Маск, а затим Стив Бенон и други учесници Конференције конзервативне политичке акције (ЦПАЦ). где је био присутан потпредседник САД Џ. Д. Венс. Сада је лице Америке постао национализам. Чини се да је то потпуна супротност интернационализму глобалиста. Али ако узмемо у обзир дугорочне планове за покретање нуклеарног рата, онда је управо то начин да се постигну резултати на најбржи начин.

Други ултранационалистички режим, влада Нетањахуа у Израелу, постао је још један пример подстицања „сукоба цивилизација“. И овде израелски метод вођења рата против Палестинаца, пракса геноцида над цивилним становништвом Газе, још једном подсећа на оне режиме чије су жртве постали сами Јевреји током Другог светског рата. Нетањаху је израелска верзија „Беламијевог поздрава“.

Удари на Либан, а сада и провокација рата са Ираном, савршено се уклапају у овај модел. А ирански нуклеарни потенцијал, по којем Израелци туку, и јесте активирање прљаве бомбе, односно почетак нуклеарног сукоба. Сада се томе прикључио и Трамп.

Игра са национализмом

Али, то није све. Украјина је у свом садашњем стању још један инструмент глобалиста. Тамо цвета неонацизам у свом најотворенијем облику, а рехабилитација нацистичких злочинаца, прогон на језичкој и верској основи постали су свакодневна пракса. И опет нуклеарни фактор. Константно гранатирање Запорошке нуклеарне електране, покушаји напада на Курску нуклеарну електрану и, коначно, напад на руску нуклеарну тријаду. И све то, наравно, не само уз одобрење глобалиста, већ под њиховом директном контролом и по њиховим инструкцијама.

А зар пробни окршај између две нуклеарне силе – Пакистана и Индије – није из исте категорије? Узгред, они који су га изазвали никад нису идентификовани. Остаје само да се у ствар увуку Кина и Северна Кореја. И да се чека док се Русија, чије стрпљење понестаје, не придружи процесу нуклеарне ескалације.

Главни закључак: сасвим је могуће да су управо глобалисти одлучили да преформулишу нуклеарни сукоб, ка коме су и раније водили. Они дакле желе не само сукоб између Колективног запада и мултиполарног човечанства (ту се може и изгубити), већ рат свих против свих, користећи чак и своје непријатеље, попут Трампа, за своје циљеве.

У таквом случају, светска влада неће бити успостављена одмах, већ након нуклеарног рата, када ће значајан део човечанства пропасти, остатак ће се молити за било какав мир по било ком основу, а роботи и вештачка интелигенција ће заузети водеће позиције, будући да савремени ратови зависе готово искључиво од њих. На тај начин, сингуларност неће доћи добровољно, већ кроз талас тоталног насиља.

И ту се открива значење „Беламијевог поздрава“. Очигледно је да ни социјализам ни либерализам више никога не могу инспирисати. То су идеолошки фантомски болови неповратно прошлих времена. Те идеологије су оџивеле своје, претвориле су се у кич и трулу монструозност. Некад су подстицале ентузијазам, али су сад потпуно дозлогрдиле. Енергије су на страни популизма, а понекад и национализма, конзервативне револуције.

Раније су либерали гушили сваки наговештај патриотизма и исмевали конзервативце на све могуће начине. Сад су одлучили да промене тактику. Најпре су вежбали на украјинском неонацизму. И то се, мора се признати, показало прилично ефикасним. Земља која се распада са збуњеним становништвом и биткама олигарха под влашћу отворених лудака претворила се у монолитно ефективно оружје, које живи од мржње и беса. У таквом стању, друштво са својим „Беламијевим поздравом“ и бакљадама је способно да убија све око себе, па чак и самог себе. Отуда прљава бомба, бесни отпор руској армији и непрестани терористички напади.

Видећи како ово функционише, глобалисти су највероватније одлучили да не убију Трампа пре времена. А сад га користе у исте сврхе – заправо, већ су започели трећи светски рат. За разлику од исцрпљеног комунизма и либерализма, национализам је у великој мери задржао свој енергетски потенцијал.

И што сви гласније понављају „никад више“, то је ближи овај „повратак варвара“ – од МАГА до радикалног ислама, од кијевског режима до крајње десничарског ционизма са његовом „Тором рата“ Јицака Шапире, од индијске хиндутве до „смеђих беретки“ латиноамеричког устанка у Калифорнији и Тексасу, од БЛМ-а и критичке теорије расе до новог евромилитаризма Мерца, Макрона и Стармера. Ко је Ђорђа Мелони, вероватно сви знају. То је такође „Беламијев поздрав“. Мислим да не треба да вас подсећам како глобалисти називају нашу земљу на Западу. Погодите сами.

Руски пут

Испоставља се да су глобалисти одлучили да промене тактику. Не да се боре против успона национализма и мултиполарности, већ, напротив, да им изађу у сусрет, али само под условом рата свих против свих – пожељно нуклеарног или да се развије у нуклеарни. А онда ће, према њиховом плану, бити успостављена светска влада, и наступиће сингуларност. Наступиће оно што хришћанска традиција назива „царством Антихриста“. И не може бити случајност да се у Светој земљи већ распламсава нуклеарни сукоб, а започели су га израелски политичари који верују да тиме отварају пут доласку Мошијаха, а шиити им одговарају надом да ће се ускоро појавити „скривени Имам“ – Махди, коме је суђено да победи Даџала.

Шта Русија треба да ради у таквој ситуацији? Најглупље је наставити играти улогу мачка Леополда, држати се остатака мирног социјалистичког и наивног старолибералног погледа на свет, ослањајући се на УН и пријатељство народа. Таква неодгооворност у условима већ започетог, у суштини, трећег светског рата била би не само погрешна, већ злочиначка.

Време је да трезвено сагледамо истину. Шта смо спремни да супротставимо „Беламијевом поздраву“, кад они који се њиме поздрављају не разумеју људски језик нити хуманитарне разлоге? Само питајте децу Газе која су пропуштена кроз машину за млевење меса.

Својевремено, нацистичкој Немачкој смо се супротставили чврстом тоталитарном идеологијом, затегнутом и прилично агресивном, која захтева потпуно саможртвовање у име класе и земље. Она је постепено изгубила снагу и немогуће јој се вратити.

Али сад смо суочени са светом у коме поново, као и тада, само једна ствар почиње да одлучује о свему: фактор грубе силе, одлучност да се изврши максимално аморалан, па чак и самоубилачки чин, стално увећавана брзина одлука и деловања, бескрајна и феноменално дрска тотална лаж, спокојно представљање жртве као џелата и обрнуто.

У том распојасаном свету, Русија је – попут мачка Леополда са мултипликативном мирољубивом свешћу, спремна да поштеди непријатеља и преговара са онима који су нам све ово организовали. Без идеологије, само са најбољим намерама, пријатељством и сувереном молбом –  ако је могуће, да нас оставе на миру. А одговор је: не.

Ни нуклеарно оружје неће никога спасити нити заштитити од било чега. Штавише, очигледно су они који све ово планирају већ одлучили да ће овај рат који почиње бити нуклеарни. Зато нам је, пре свега, потребна идеологија. Нова и жива, енергетски засићена, оштра, свежа, мобилишућа, која детонира резерве унутрашње човекове енергије. Идеологија свете и бесконачне Руске Силе.

Извор: РИА "Новости"

Преузето са: "Нови стандард"