Ако хришћанин не живи по Јеванђељу, он је глумац и глуми хришћанина у Цркви. Али је разлика у глуми између обичног мирјанина и свештенослужитеља, јер ако мирјанин глуми хришћанина, то некако и може да прође, али ако црквени старешина, свештеник или епископ глуми свој чин, то је велико лицемерје и безобразлук.

И управо то се сада догађа и сада је велика лицемерија и безобразлук у Цркви, јер сада су највећи лицемери – епископи и свештеници и остале црквене старешине. Ево, како по Јеванђељу да откријемо лицемере у Цркви.

У Јеванђељу о царинику и фарисеју, Господ говори о искреном молитвенику и о глумцу-молитвенику, и објашњава како се треба молити као цариник и никако се не молити као фарисеј. Јер цариник је стао позади као грешни мирјанин, а фарисеј је стао напред као свештеник, јер свештеник по дужности треба да буде свет и да освештава друге. И ту се одмах види смирење цариника и гордост фарисеја, и на основу смирења и гордости одмах можеш да познаш правог и лажног. А Господ укратко објашњава како се треба молити и говори: „А цариник издалека стојећи, не хтеде ни очију подигнути на небо, него се бијаше у прса своја, говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме“ (Лк.18:13). На тој молитви цариника спашавали су се многи преподобни Оци и Матере, и у књизи Добротољубље или Филокалија записано је њихово искуство и поуке. Читај Добротољубље и видећеш, да оно речено у Јеванђељу: „Цариник не хтеде ни очију подигнути на небо, него се бијаше у прса своја“ (говорећи“ Исусову молитву), то у молитви значи, да обавезно треба присилити ум и држати пажњу на грудима, иначе нема ништа од покајничке и пажљиве молитве. Али разуме се, то је кад стојиш на молитви, а кад се крећеш и нешто радиш, тада се молиш како можеш. Читај Добротољубље и видећеш да су преподобни Оци потпуно и једнако испуњавали молитву цариника и сви су тако задобијали благодат Духа Светога. То свако из искуства треба да утврди, јер у молитви цариника ум и пажња мора присилно да се држи на грудима, иначе та молитва неће бити покајничка и пажљива.

Још је битно за покајнике и ово Јеванђеље, које говори: „Тада приступише к Њему (Исусу) ученици Јованови, говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици Твоји не посте? И рече им Исус: еда могу синови брачни плакати у време кад је са њима женик? Него ће доћи дани, кад ће се узети од њих женик, и тада ће постити (у те дане)“ (Мт.9:14-15).

Господ каже: „Еда могу синови брачни (тј. сватови на свадби) плакати у време кад је са њима женик? Него ће доћи дани, кад ће се узети од њих женик, и тада ће постити (у те дане)“

Овде Господ повезује пост и плакање, што је битно за праве покајнике. Али какав пост је покајнички? Види Типик Светог Саве Српског за Посницу у Кареји, где се захтева пост на води једанпут дневно, то је правило Великог Поста, јер Велики Пост је најстрожи покајнички пост. Међутим, Предање Српске Цркве захтева само пост на води и не мора једанпут дневно, јер су раније Срби морали и да раде и да посте.

На крају закључујемо, да је за покајнике потребна молитва цариника и пост на води, па ко то не држи, тај није покајник, него тај је глумац и лицемер. Такви глумци су данашњи епископи и свештеници и многи монаси, па свако нека расуди: да ли да присуствује у њиховом позоришту или да не присуствује. И ако присуствује, треба да расуди: колико сме да присуствује у њиховом позоришту, јер ако се причешћује са њима, онда он потпуно учествује у њиховом позоришту и сам постаје глумац и лицемер.