БЛАГОСЛОВ СВЕТОГ ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ И САН ФРАНЦИСКАНСКОГ ЧУДОТВОРЦА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА И ПОЗИВ НА ПУТ И ОДБРАНУ ИСТИНСКОГ ПРАВОСЛАВЉА Деценија благослова Архиепископа Јована Максимовића публикацији „Православна реч“ из манастира Платине (основао и дао име „Православна реч“, 1965.)
+ + + У првим бројевима „Православне речи“, уз одобрење архиепископа Јована, успостављен је у писањима тон отвореног представљања истине. О расколу Америчке Митрополије говориле су се јасне речи; о лажи Московске патријаршије; о јереси и безблагодатности римокатолицизма и обманама њених савремених „светаца“, чак до те мере да се папа Павле VI пореди са антихристом; о јереси и безбожности екуменизма и срамном учешћу „канонских“ православних јерарха у њима, а посебно о хулама и одступању од православља „патријарха“ Атинагоре и његових следбеника. Ово отворено изјашњавање изазвало је негодовање, па чак и гнев код неких православних, који су протестовали да братство манастира у Платини нема право да напада епископе. Братија је, дакле, као и увек, питала архиепископа Јована за савет по овом питању. ОН ЈЕ СА ОСМЕХОМ ОДГОВOРИО ДА ОН ПОТПУНО ОДОБРАВА ОВАЈ ОТВОРЕН ТОН ИЗРАЖАВАЊА и „контроверзне“ чланке у „Православној речи“, И ДОДАО ЈЕ ДА „ПРАВОСЛАВНА РЕЧ“ ДИШЕ ИСТИМ ДУХОМ КАО И ЧЛАНЦИ у ЧАСОПИСУ „ПРАВОСЛАВНА РУСИЈА“ од архиепископа Аверкија Џорданвилског. Тако се братство уверило од свог светог оснивача да је на правом путу да смело говори речи православне истине, а осим тога добило је и, по сведочанству Архиепископа Јована, потврду о исправности нашег православног тона о данашњем свеопштем отпадништву, од другог великог јерарха, архиепископа Аверкија Џорданвилског, који до данас није престао да грми речју истине и позива све – не на пут псеудо „Православља“ које би да уједини јеретике и отпаднике – већ на истинско Православље које је благо само оних који истински цене своју веру: истинских православних хришћана Русије, Грчке и дијаспоре. „Православна реч“, бр. 59, издање новембар-децембар 1974, Манастир Платина |