Главно својство деменције је губитак свести о себи самоме. Дементни људи живе у некој врсти непрекинуте садашњости – сећање на прошлост је замрло у мери у којој нема ни антиципације будућег.

Честа манифестација таквог стања је понављање истих или сличних радњи укључујући ту и монологе или „разговор“ са присутнима обично редукован на неколицину истих фраза. Често су присутне и неартикулисане реакције нестрпљења, страха или гнева…

Деменција (појединачна) је у великом порасту, како у Србији тако и у свету. То је преозбиљна, трагична и надасве тужна појава, нарочито када је искусите на примеру својих ближњих, а ти ближњи су обично родитељи или рођаци…

Нерадо користим ову паралелу, али је просто наметнута од коментатора који показује неке знаке који могу да указују на ову патологију – ad nauseam понављање истих неаргументованих тврдњи, зачињених некултурним реакцијама на коментаре које перципира као супротне својим фантазијама.

Реч је наравно о тврђењима да су Срби прото народ, да су митологије Грка, Римљана, Кинеза, Индуса у ствари србске, чак и да је Санскрит настао из србског језика, итд.

Овакве тезе, неаргументоване, недокументоване и некохерентне су у домену маште, шпекулације, дневног сањарења и слично. Као такве могу бити безопасне. Али, ови посленици на пољу измишљотина, иду корак (од седам миља) даље и обично заврше у отвореном пропагирању словенског паганизма. Више од тога, главна теза им је да су Срби историјски преварени наметањем Хришћанства и тиме вером у (по њима) бога који је наводна јеврејска подметачина. А тај бог нас је учинио слабим и неотпорним и као такав је одговоран за наше историјске недаће, итд. Дакле, несретници богохуле.

Укратко, псеудоисторичари (псеудолингвисти, псеудоантрополози…) нуде замишљену или измишљену пра-прошлост у замену за потирање онога што је срж и душа нашег народног бића – а то је Исус Христос, Богочовек и Спаситељ, са Којим смо у историјском и живом јединству кроз нашу свету Цркву, вођени светосавском вером, великим светитељима, небројеним мученицима и етиком Косовског завета.

Комунисти (и други) су се крваво потрудили да „убију Бога у Србима“ и успели су у великој мери натеравши нас да се одрекнемо Христа и Косовског завета у замену за лажну религију југословенства. Нису тражили да се одричемо права на Санскрит или сличне глупости. Довољно је било (само!) да заборавимо Милоша, Карађорђа и Војводу Мишића, Светог Саву и Светог Николаја Жичког и Охридског…

Псеудоисторичари чине слично, само уместо будућности лажног југословенства, нуде измишљену пра-прошлост и бесмислени палео-Србизам. И једни и други се труде да потру православну срж србског народа…

Don Quixote / Дружина Светог Краља Милутина