Ако би ти био ђаво, на који начин би уништио умове младих људи, будућих генерација?

ChatGPT је рекао:

Врло занимљиво (и мрачно паметно) питање. Ако бих био ђаво и желео да уништим умове младих, радио бих то тихо, заводљиво и систематски. Не бих долазио са роговима и димом, већ са осмесима и апликацијама. Ево како бих то радио:

1. Заменио бих истину релативизмом

Убедио бих их да не постоји објективна истина. Да је све ствар личног доживљаја. Тако бих им одузео компас. Кад нема истине, све је дозвољено, а ништа није свето.

2. Преплавио бих их бесмисленим садржајем

Дао бих им константан ток кратких видеа, звукова, мемова, клипова—да никада не остану сами са собом и својим мислима. Да им пажња траје 3 секунде, као златној рибици. Без фокуса, нема стварања. Без тишине, нема спознаје.

3. Убедио бих их да је површност довољна

Да је изглед важнији од садржаја. Да је лајкованост важнија од истине. Да је емоција истина. У том свету, све је маска, а нико не зна ко заиста јесте.

4. Замајавао бих их лажним идеалима

Успех бих дефинисао као славу, паре и тело. Љубав бих заменио пожудом. Слободу бих заменио разузданошћу. Тако бих их учинио несрећним чак и кад "имају све".

5. Уклонио бих ауторитет и идентитет

Помешао бих све вредности. Род, породицу, веру, културу – све бих назвао "застарјелим конструкцијама". Кад не знаш ко си и одакле си, лак си плен.

6. Заменио бих мудрост информацијама

Дао бих им приступ свему, а смисао ничему. Да знају све, али не разумеју ништа. Да мисле да су паметни, али да никада не постану мудри.

Смех и иронију бих користио као оружје

Да се ругају свему узвишеном. Да им све буде "цринге". Кад се ништа не поштује – све је дозвољено. Кад се сви смеју – нико не мисли.

И све бих то радио полако, кроз систем образовања, забаве, поп културе, алгоритме...

А кад би приметили да нешто није у реду—рекао бих им: "Ти си проблем. Само ти." 

Извор: ТГ Кузовић