Аутомобил који повремено убрзава уместо да кочи није спреман за пут. Славина из које уместо хладне повремено тече кључала вода не треба да буде у вашем дому. Да ствари углавном правилно функционишу напросто није довољно добро за технологије од којих људи у великој мери зависе. Две и по године после појаве ChatGPT-а, генеративна вештачка интелигенција постаје управо таква технологија.

Чак и без намере да користе четботове, милијарде људи су сада принуђене да ступају у интеракцију са вештачком интелигенцијом кад претражују веб, проверавају мејл, користе друштвене мреже и купују онлајн. Више од 90% компанија са листе Фортуне 500 користи ОпенАИ производе, универзитети пружају бесплатан приступ четботовима милионима студената, док америчке обавештајне службе користе програме вештачке интелигенције у својим радним процесима.

Кад је ChatGPT средином јуна био недоступан неколико сати, свакодневни корисници, студенти који припремају испите и канцеларијски службеници завапили су у очајању: „Ако ускоро не проради, шеф ће ме питати зашто ништа нисам урадио цео дан“, написао је један корисник на сајту који прати прекиде на интернету. „Сутра идем на разговор за радно место о ком практично не знам ништа, ко ће ме подучити?!“, написао је други. Тог истог дана, 10. јуна 2025, Гуглов сервис АИ преглед ми је написао да је у ствари 18. јун 2024.

Упркос великим обећањима, ти алати су још увек лоши. На почетку бума вештачке интелигенције, било је много проблема – Бингов четбот је једном новинару рекао да остави жену, ChatGPT је отворено заговарао расизам – али је све то уверљиво приказивано као грешка у раној фази развоја. Мада се укупни квалитет производа генеративне вештачке интелигенције драматично побољшао, суптилне грешке су и даље ту: погрешан датум, нетачно решење математичког задатка, непостојеће књиге и лажни цитати. Гуглова претрага сада бомбардује кориснике АИ прегледом на врху стране, изнад стварних резултата претраге или поузданог исечка са Википедије; преглед повремено садржи грешке, на шта Гугл упозорава у одрицању одговорности ситним словима на дну екрана. Фејсбук, Инстаграм и X су преплављени ботовима и АИ смећем. Амазон је препун лажних књига које генерише вештачка интелигенција. Раније ове године, Аппле је искључио АИ нотификације о вестима пошто је алат погрешно сумирао текстове. Томе треба додати и честе прекиде у раду као што је био пад ChatGPT-а из јуна.

Дигиталне услуге и производи, наравно, никада нису били савршени. Гугл претрага је увек имала мноштво бескорисних реклама, док алгоритми друштвених медија одавно појачавају радикализујуће дезинформације. Али као основне услуге за проналажење информација или повезивање са пријатељима, донедавно су функционисали. У међувремену, док уводе нове врсте грешака и кварова, четботови који служе за превазилажење мана старог веба само погоршавају проблеме. Примери тога су Гуглово брзоплето унапређење претраге вештачком интелигенцијом, апсурдна изјава Марка Закерберга да АИ може да замени људске пријатеље, тврдња Илона Маска да се његов четбот Грок бори против дезинформација на платформи X. Што је још важније, обим нових амбиција индустрије вештачке интелигенције – да једном технологијом преради не само интернет, већ и економију, образовање, па чак и функционисање наших влада – увећава сваку постојећу ману у управној сразмери.

Извори проблема генеративне вештачке интелигенције нису мистерија. Велики језички модели, као они на којима се заснива ChatGPT, раде тако што предвиђају знакове у низу, мапирајући статистичке односе између делова текста и идеја које ти делови представљају. Међутим, предвиђање, по дефиницији, није извесност. Четботови су јако добри у писању текста који звучи убедљиво, али не доносе одлуке на основу онога што је чињенично тачно. Уместо тога, они распоређују речи у обрасце према ономе што „звучи“ исправно. У међувремену, интерни алгоритми тих производа толико су велики и сложени да нема наде да ће истраживачи икада до краја разумети њихове способности и ограничења. Упркос свим додатним заштитама које су технолошке компаније унеле да учине вештачку интелигенцију прецизнијом, ти ботови никада не могу гарантовати тачност. Непријатне грешке су стална карактеристика производа вештачке интелигенције, а сада постају карактеристика интернета као таквог.

Ако је ово доба вештачке интелигенције, онда живимо у временима кварова. Па ипак, Сем Алтман назива ChatGPT „пророчким системом који може да уради све што се може разумно замислити“ и тврди да је његова компанија ОпенАИ „изградила системе који су на многе начине паметнији од људи“ (подложно дискусији). Марк Закерберг је више пута рекао да ће Мета ове године направити АИ алате за програмирање који могу да парирају људским инжењерима „средњег нивоа“. Амазон је објавио интерни меморандум у којем се наводи да компанија очекује смањење укупне радне снаге како се буде имплементирало више АИ алата.

АИ аномалије су понекад чудне и врло забрињавајуће. Новија ажурирања учинила су да ChatGPT постане агресивно сервилан, док је Грок, четбот платформе X, опседнут теоријом завере о „геноциду над белцима“. (X је проблем приписао неовлашћеним изменама бота, што је затим кориговано.) Недавно истраживање Њујорк тајмса описује неколико случајева у којима су АИ четботови изазивали психотичне епизоде корисника. Такође, ови модели су рањиви на разне врсте једноставних сајбер напада. Више пута сам видео како багују напредни АИ модели, вртећи једну исту секвенцу док се ручно не искључе. Силицијумска долина верује у будућност интернета заснованог на технологији која неочекивано заказује и багује на најпростијим задацима и која се забрињавајуће лако може злоупотребити. Интернет се враћа у бета режим.

Не кажем да је генеративна вештачка интелигенција превара нити да је бескорисна. Ови алати су легитимно корисни када се њима рукује на промишљен начин, уз људску верификацију; пуно пута сам извештавао о научним пробојима захваљујући технологији, укључујући праве револуције у неуронауци и открићу нових лекова. Али те успешне приче немају много везе са оним како многи људи и компаније схватају и користе АИ; маркетинг је далеко надмашио иновације. Уместо циљане, пажљиве примене, многи користе генеративни АИ за било који замислив задатак, уз благослов великих технолошких корпорација. „Сви користе вештачку интелигенцију за све“, типичан је новински наслов. У томе лежи проблем: генеративна вештачка интелигенција је технологија која функционише довољно добро да корисници постану зависни од ње, али не и довољно добро да би била истински поуздана.

Преусмеравање интернета и друштва на несавршене и релативно неиспитане производе није неизбежан резултат научног и технолошког напретка – то је активан избор који Силицијумска долина прави свакодневно. На будућем вебу већина људи и организација зависиће од вештачке интелигенције у обављању већине задатака. То ће бити интернет у ком су свака претрага, упутство, препорука за вечеру, синопсис догађаја, резиме гласовне поште и имејл – помало сумњиви; у ком су дигиталне услуге које су донедавно радиле нормално, постале помало непоуздане. И док ситне непријатности појединачних корисника могу бити у реду, чак су и забавне, то свакако неће бити АИ бот који прави погрешне белешке током посете лекару или генерише погрешан план лечења.

Производе вештачке интелигенције треба третирати као решења из граничне зоне. Можда не греше довољно често да бисмо их одбацили, али њихове грешке нису довољно ретке да бисмо им икада у потпуности веровали. Засад се недостаци технологије релативно лако откривају и исправљају. Али како се људи све више навикавају на вештачку интелигенцију у свом животу – у школи, на послу, код куће – могли би престати да их примећују. Све већи број истраживања доводи сталну употребу вештачке интелигенције у везу са опадањем капацитета за критичко мишљење; људи постају зависни од вештачке интелигенције и нерадо проверавају њен рад, или не знају како. Док четботови попуњавају сваку дигиталну пукотину, наставиће да постепено уништавају интернет. Оно што нам данас изгледа лоше и траљаво, већ сутра би могло постати уобичајено.

Пешчаник.нет, 23.07.2025.