ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ ОВО ЋЕ ДОЋИ СВУДА

Која се нова ограничења/казне уводе за грађане Русије Федералним законом о забрани тражења екстремистичких материјала који је усвојила Државна дума:

- новчана казна за „намерно тражење“ екстремистичких материјала - 3.000-5.000 рубаља (тренутно се у регистру Министарства правде налази 536 страница таквих материјала)

- постоји ризик од добијања новчане казне за клик на линк који вам је послат

- новчана казна за рекламирање VPN-а

- забрана дељења ваших SIM картица/пријава/лозинки са странцима (муж не може ни де јуре да користи налог своје жене на Госуслуги)

Министар Министарства за дигитални развој, комуникације и масовне медије Максут Шадајев о амандману на новчане казне за тражење екстремистичких материјала:

„Ако корисник не зна да је овај материјал укључен у регистар екстремистичких материјала и нема намеру - чак и ако користи VPN, неће бити подвргнут никаквој казни.“

Испоставља се да пред нама имамо јединствен случај, када непознавање закона ОСЛОБАЂА одговорности, зар не, господине министре?

Али шта ако хипотетички новинар, стручњак, блогер, аналитичар (или чак службеник безбедности, запослени у специјалним службама) НАМЕРНО посети забрањени/екстремистички ресурс како би анализирао активности непријатеља, написао критички пост, обавестио становништво о плановима непријатеља?

Шта ако новинар треба детаљно да зна, барем ради личног образовања, зашто је ова или она организација/лик додат на списак екстремиста, какви су његови/њени планови и ставови?

Шта ако специјализована организација, на пример, Лига за безбедан интернет, НЕОПХОДНО, као део свог описа посла, прати активности екстремиста?

Шта онда?

Наводно, ништа.

Против чега и против кога се заиста доносе такви закони?

Јасно је да је овај репресивни закон толико нејасан да по њему може бити осуђен било који грађанин земље.

Забране свега имају за циљ да претворе становништво земље у гомилу људи застрашених и ирационално уплашених од свега.

Чак је било и критичара амандмана међу активистима лојалним властима.

„Испоставља се да, према новом закону, Лига безбедног интернета неће моћи да преноси податке о екстремистичким заједницама Министарству унутрашњих послова“, написала је Екатерина Мизулина у Телеграму у среду. Она предводи организацију познату по осуђивању, укључујући и противнике власти.

Идентификација заједница присталица Хитлера и нациста, заједница АУЕ*, Колумбина* и „заједница са ЛГБТ пропагандом“* (*забрањено у Русији — ББЦ) и других ресурса — „је око 30% наше активности“, рекла је Мизулина. Сада ће ова трећина посла бити илегална, напомиње она: „Ми заиста намерно пратимо такав садржај и преносимо информације органима за спровођење закона као део наших законских активности. Најзанимљивије је то што, у складу са предлогом закона, активности запослених у Министарству унутрашњих послова у праћењу таквих информација такође могу бити препознате као илегалне.“

„Питам се да ли су посланици уопште видели број „свастика“ и „навијача“ у коментарима на друштвеним мрежама? Ако је школарац ушао у коментаре и видео ово, да ли ће и он бити кажњен?“, негодовао је провладин активиста, посвећујући велику серију објава на Телеграму новим амандманима. „Забраниће нам праћење екстремизма – па, хвала Богу. Али није реч о нама. Нови закон може створити проблеме многим Русима које нису очекивали. Видим ризике“, рекао је шеф Лиге за безбедан интернет.

Један од Мизулининих претплатника питао је да ли се амандмани могу сматрати кршењем Члана 29 руског Устава, који гарантује слободу тражења информација. „Добро питање“, одговорила је. Још једно питање које су јој претплатници поставили – да ли забрана преноса СИМ картица спада под регистрацију СИМ картице од стране родитеља за малолетно дете – такође је остало без одговора.

Зашто су нови амандмани опасни

Стручњаци које су интервјуисали Би-Би-Си и други медији напомињу да формулација амандмана оставља простор за произвољно тумачење и злоупотребу и значајно пооштрава законску регулативу која регулише приступ грађана информацијама.

„Овај закон је још један градивни блок у стварању система масовног надзора и контроле не над дистрибуцијом, већ над конзумацијом информација. Ово је забрана не објављивања, већ претраживања, читања и размишљања. У том контексту, Члан 29 Устава се коначно претвара у бундеву“, примећује Сергеј Марков, партнер колеге медијског адвоката.

Како је специјалиста за дигиталну безбедност Станислав Селезњов приметио у разговору за Форбс, ранији руски закони нису предвиђали одговорност за конзумирање садржаја, већ само за креирање или дистрибуцију забрањеног садржаја. То значи достизање новог нивоа цензуре и борбе против неслагања, сматра он. Претходни талас репресије због ширења информација догодио се 2022. године, када су усвојени и ступили на снагу закони о „лажним објавама“ и „дискредитацији“ руске војске.

Најважнија ствар је како ће се утврдити намера приступа екстремистичким информацијама, кажу адвокати. Другим речима, како одвојити намерну претрагу од насумичног издавања садржаја од стране претраживача?

Једна је ствар када особа намерно тражи Мусолинијева дела, напомиње Марков. Али чак и у регистру екстремистичких материјала, који већ садржи скоро 5,5 хиљада публикација, њихови описи су прилично апстрактни и није увек могуће разумети из њих шта је тачно забрањено, образлаже стручњак. Али нови члан у Законику о административним прекршајима заправо обавезује људе да прво провере да ли се публикација коју траже налази међу 5.473 у регистру на веб-сајту Министарства правде пре него што почну да траже било какве публикације.

Али претрага по листи такође није панацеја, јер ће у суштини закон казнити претрагу свега што није директно поменуто у овом регистру, али спада под дефиницију екстремистичког материјала у закону, сматра Марков.

Ко и како може да сазна шта корисници траже на интернету? Шта корисник тражи на интернету могу знати администратори јавних Wi-Fi мрежа или то могу запамтити претраживачи, напоменуо је Селезњов. „Да бисте идентификовали такав прекршај, можете користити историју претраге на свом Google налогу или проверити историју прегледача и резултате аутоматског попуњавања на заплењеном уређају. Телеком оператери ће такође помоћи у идентификацији читалаца „забрањеног“ садржаја: ако саобраћај корисника није заштићен посебним средствима, оператери могу јасно видети које апликације корисник покреће и које сајтове посећује“, рекао је стручњак.

Његова претпоставка да након усвајања измена Закона о административним прекршајима можемо очекивати чешће „провере уређаја“ од стране полиције на улици изазвала је узбуну на друштвеним мрежама. Аутори измена кажу да се то неће догодити, Валејев додаје да примена превазилази оквире стварне законодавне активности и да још нико није чуо мишљење службеника за спровођење закона о овом питању.

Нови амандмани не пружају нова овлашћења органима за спровођење закона да проверавају телефоне, рачунаре и прегледаче, друштвене мреже, претраживаче и историју претраге, али постају нови подстицај за запослене да то чине, напомиње Марков: „[Нови амандмани] су још једно средство притиска у рукама агенција за спровођење закона.“ Постоје и технички проблеми са откривањем VPN-ова. У пракси није тако лако разликовати легалне VPN-ове, на пример, мреже приватних компанија, од других, напомиње извор Би-Би-Сија у телекомуникационој индустрији.

„Када корисник укључи VPN, оператер то види овако: претплатник је „везан“ за станицу у Русији, али саобраћај долази са страних IP адреса. Проблем је што оператер на потпуно исти начин може да види такозване „православне VPN-ове“ – то јест, оне које запослени у компанијама и корпорацијама попут Сбербанке користе за улазак у интерну базу података“, објаснио је извор. Према његовим речима, недавна искључења мобилног интернета била су повезана, између осталог, са чињеницом да је Роскомнадзор спровео обуку TSPU-а како би разликовао „православне VPN-ове“ од „забрањених“. „У ствари, нови закон је усмерен на исту ствар“, сматра извор BBC-ја у телекомуникационој индустрији.

Стручњак из области телекомуникација, који је тражио да остане анониман, скреће пажњу на повећану одговорност и проширење контролних функција за провајдере и оператере у новим амандманима. „Ово је много дубљи продор у сектор комуникација него само услуге провајдера крајњем кориснику. Ово укључује структуре хостинга и канале рута — све што је везано за комуникације“, каже извор BBC-ја. — Највероватније се претпоставља да ће контрола, прикупљање, складиштење, сортирање, обрада ових информација — ко где иде на интернету и шта тражи — такође пасти на провајдере о њиховом трошку, у супротном ћете изгубити лиценцу и суочити се са погубном казном.“

Читав пакет нових амандмана је покушај да се максимално уништи могућност да особа буде анонимна на интернету, и иако то није 100% оствариво, постоји жеља за тим 100%, сматра саговорник Би-Би-Сија.

 Медијски адвокат Саркис Дарбињан (у регистру „страних агената“) у разговору за Форбс упоредио је руску иницијативу са белоруским искуством „постепене криминализације коначне потрошње забрањеног садржаја и софтвера“. „Људи ће почети да се плаше да читају, гледају, претплаћују се на забрањени садржај, чак и ако је то неопходно за посао, људска права, образовање или разумевање“, рекао је он.