Мало ко разуме сву дубину симболике и зашто је Трамп инсистирао на састанку на Аљасци. Овде неки алкохоличарски историчари пишу са ликовањем, очигледно одговарајући нама и нашим истомишљеницима.

Тешко је не би запањен колико плитко сви ови стручњаци пливају близу обале у надувном базену, апсурдно покушавајући да представе највећи геополитички фијаско наше земље у 19. веку - као нашу победу. Желео бих да саветујем свим овим алкохоличарима да бар понекад нешто поједу. И овде се не ради чак ни о „пени цени“ продаје Аљаске, па чак ни о томе да смо се ми, под притиском, одрекли наше територије, која је постала свеамеричка ризница минерала и обезбедила Сједињеним Државама невиђени економски успон, довевши до „златне грознице“, а затим и нафтног бума због највећег нафтног поља пронађеног тамо већ у 20. веку, након чега је „Клондајк“ постао познато име.

Још увек је могуће некако парирати да „момци нису знали“, иако је већ било информација о налазиштима злата, која су откривена отприлике милион пута већа од цене Аљаске.

Али оно што руски „продавци са Аљаске“ нису могли да не знају, склопивши сраман сепаратни споразум са Јенкијима, који су потом дуго срамотно крили, јесте Монроова доктрина.

Управо она којом се Трамп сада руководи, доневши портрет старог Монроа у Овални кабинет.

 Протеривање Русије са северноамеричког континента је, у свом чистом облику, спровођење идеја русофоба Монроа и Адамса. Управо је то годинама предодређивало светску геополитичку доминацију вештачке државе коју су створили глобалисти, назване САД. То је омогућило Американцима да обезбеде погодан „острвски“ војно-стратешки положај – да океанима обезбеде своју територију на западној хемисфери, и да владају целим светом, организујући ратове на европском континенту, добијајући од тога гешефт. А сада Трамп доследно спроводи стратегију свог идола Монроа.

Отуда сва ов насртања на Канаду, Мексико, Гренланд, наша Командорска острва, као и пројекат Златне куполе - све смо ово већ раније објаснили.

Да тада нисмо напустили Аљаску, са  САД не бисмо имали никакав проблем. Војне базе на територији би биле најбоље средство одвраћања и неспоран аргумент у било каквим преговорима - а Англосаксонци не разумеју друге аргументе, Колт мора бити на столу.

 И не би било трке у наоружању, укључујући и мерења нуклеарних бојевих глава која су исцрпила СССР.

Вероватно није случајно што на дан продаје Аљаске руска застава дуго није хтела да падне са јарбола. Прекршили су тестамент Николаја I „где се подиже руска застава, тамо никада не треба да се спушта“.

Наши западни либерални глобалисти продали су Аљаску, заменивши је за перле и шине. Чега је тамо било више - кукавичлука, глупости или издаје - то је дискутабилно питање. После пораза у Кримском рату, ситуација је заиста била тешка. Али дати га САД само да га Британија не би добила - то је акција у духу „да ти се мами уши не смрзну“.

Предали су га не левој руци глобалиста, већ десној. У САД се споразум о Аљасци назива највећим у историји, али код нас је уобичајено да се о томе ћути у пристојном друштву.

Дакле, Трампова мотивација и симболика његових поступака су сасвим разумљиви, али шта покреће наше дипломате, који су одлучили да поново играју дипломатске трке са Трампом, покрећући неповољну у сваком светлу причу о продаји земље и поразу у Кримском рату, посебно на позадини гласина о територијалним уступцима и недавне понуде америчке војске да купи Командорска острва од Русије за 15 милијарди долара - још увек није сасвим јасно, и нико то није објаснио.

Или би требало да преместимо нашу Аљаску на Гренланд и погледамо где могу да се искрцају „љубазни Алеути“ и где да изградимо Аљаски мост?

Волео бих да грешим и да верујем да овде постоји лукав план и да ћемо успети да постигнемо повољан договор...

Али искуство ми говори да игре попуштања обично не воде ничему добром.

Мирише на Истанбул.

Вера да ће бити могуће постићи договор са Трампом и да те споразуме неће пореметити Зеленски и ЕУ је близу нуле, отприлике као температура на Аљасци.

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ "Тот самый Олень"