Овако П. Малицки описује пропадање

Запада у својој "Историји Хришћанске Цркве": „Црква (Западна Црква - прим. ред.) стекла је такве пастире у чијем понашању није било ничег пастирског.  

Ратерије, бискуп Вероне из (931. године) даје овај осврт на италијански клир свог времена:

     „Били су, каже он, - толико неуки да многи нису ни знали Апостолски символ вере. Били су запрљани разним пороцима, епископи су живели потпуно светски, носили светску одећу, бавили се ловом, свим врстама игара, учествовали у веселим друштвима шаљивџија, певача и плесача.

 Конзумирали су раскошну храну и пиће, односили се према својим дужностима изузетно немарно и нису сматрали црквени закон ничим.“

Уместо да деле црквене приходе по канонима, они су све узимали за себе, тако да су сиромашни били пљачкани, а цркве, патећи од немарности епископа или од насиља незнабожаца, лежале су у рушевинама.

Презирали су све који су показивали страх Божији, поносили се велелепним намештајем, кочијама, не размишљајући о Оном који је лежао у јаслама и јахао на магарцу...“ („Историја хришћанске цркве“ том 2, стр. 244)

ИСТО ТРЕНУТНО РАДИ ВЕЋИНА „ПРАВОСЛАВНИХ“ ЕПИСКОПА И ПАТРИЈАРАХА – НЕПОКАЈАНИ АГЕНТИ БОГОБОРНИХ КОМУНИСТА,

ИЗДАЈНИЦИ СВОГ СВЕШТЕНСТВА И МИРЈАНА;

ПРИПАДНИЦИ ТАЈНИХ ДРУШТАВА КОЈИ СУ ЈЕРЕТИКЕ СА ЗАПАДA ПРИЗНАЛИ КАО „ЦРКВЕНЕ СЕСТРЕ“,

ГАЗЕ СВЕТЕ ТАЈНЕ, СКРАЋУЈУ ПОСТОВЕ, КРШТЕЊА И ЛИТУРГИЈЕ,

ПРИХВАТАЈУ ПАПСКИ КАЛЕНДАР,

ЉУБЕ РУКУ И МОЛЕ СЕ СА ЈЕРЕТИКОМ ПАПОМ;

БИЗНИСМЕНИ КОЈИ ВОЗЕ У БЕНТЛИЈИМА И МЕРЦЕДЕСИМА, ИСПУЊАВАЈУЋИ СВОЈУ УЛОГУ КОЈУ ИМ ЈЕ ДОДЕЛИО САТАНА – ДА СЕ ОКРЕНУ ЉУДЕ ДАЉЕ ОД ЦРКВЕ.

ОНИ НИСУ САМО ЗЛОУМНИ ЈЕРЕТИЦИ, КАО НА ПРИМЕР АРИЈАНЦИ, ОН СУ МНОГО ВИШЕ – ВЕЋЕ ЗЛО – ОН СУ СВЕСНЕ СЛУГЕ ЂАВОЛА И ЊЕГОВИХ ТЕЛЕСНИХ ПРЕДСТАВНИКА – СВЕТСКЕ КАБАЛЕ, ОНИ НАСТОЈЕ ДА ОДВЕДУ СВОЈЕ СТАДО И ЦЕО НАШ НАРОД У ПАКАО!