Још много пре корона вируса за време којег је причешћивао народ Светом тајном причешћа противно православној литургијског пракси и канонима (стављањем причешћа у руке верницима, као католици), Григорије је застранио у својим неделима до краја. Колико још миса треба да одслужи, шта треба још да учини да би био лишен највишег духовног достојанства које оскрнављује?

Од хипотека над црквеним поседом, винограда, сумњивим малверзацијама у Босни, данас је његово неделовање досегло свој врхунац. Од одласка у Немачку прво време је глумио смиреног гуру-духовника са инстаграма који се слика са индијским колегама и дели политичке савете. Сада наново дане летовања и фенси одевања уз селфирање по Требињу са обожаватељкама, Григорије је искористио по ко зна који пут да се бави политиканством. Уз сву своју активну промоцију православног квази гуруизма, овакво понашање поприма карактер погубљеног човека или странца у шуми. Да је све то тако и да срља неповратно пуним гасом у пропаст доказује и најновији случај који долази из епархије Немачке. Страшне су последице духовног гуру руковођења Григорија према својим „духовним чадима“. С обзиром да је он као такав најбољи духовни син свог „оца“, следећи случај нимало не чуди.   

Викарни епископ Григорија диселдорфског и немачког, епископ хумски Јован (Станојевић) персонификација је руковођења Григорија овом епархијом. Епископ хумски Јован је докторирао теологију 2019. године у Вуперталу, а основне студије је завршио у Београду. Истакао се извесним мисионарским радом на тлу црквене српске заједнице у Немачкој. 2021. године изабран је за епископа, а после и старешину саборног храма у Дизелдорфу. Потом постаје старешина манастира у Химелстиру. Главни узрок суноврата епархије и њеног викара поред Григорија као његовог главног гуруа, јесу кадрови који долазе на одређено и неодређено време из Херцеговине и шире. 

По викарног епископа ове епархије Јована хумског, како сазнајемо, кола крећу низбрдо после годину дана, доласком извесног Радивоја Круља из Мостара у Немачку 2022.г. Овај бивши мостарски парох је наводно утекао из Херцеговине јер му је ћерка прешла на ислам и удала се у муслиманску кућу. Уточиште је нашао код свог бившег епископа и шефа коме је био заменик у Мостару. Уместо да се у Немачкој притаји, он креће да мешетари као Григоријев емисар. Викарни епископ по рангу први до Григорија нашао му се на удару, са одобрењем Григорија. Круљ је уточиште добио у манастиру Химелстиру где се и данас налази и где је Јован старешина.

Ово стање у епархији најбоље доказују објављене вести од Петровдана ове године и из епархије захумско-херцеговачке где Григорије летује. Од њега се на свечаностима и у клунијевском цивилу Круљ не раздваја, као ни неки други свештеници из Немачке. Круљ је највећи поборник пљачке храмовних и епархијских каса, па му нови задатак и положај не пада тешко-зграби колико можеш и докле можеш осим што то у почетку није могао због викарног епископа. Након што је покренуо акцију уклањања Григоријевог викара, то му и успева што Григорије благосиља.

Све је то лоше утицало по епископа Јована који се практично налази у егзилу услед акција Григоријеве булументе. Тренутно се налази на рехабилитацији у манастиру Хиландару. На последњем мајском заседању Сабора викар хумски Јован је затражио да „више не буде епископ“, односно да га пензионишу. Захтев није усвојен и он даље формално врши дужност викарног епископа. Практично немачки викари су: Радивоје Круљ, Сава тврдошки, Марко Вилотић-Григоријев секретар (бивши доцент теологије у Београду, немачки држављанин), који су узурпирали касу епархије за сопствени џеп и финансирање актуелних побуна по Србији. Пошто им је измакло да без надзора и благослова вршљају по епархији западноевропској, од Шпаније до Белгије, после смрти епископа Луке, сада је Немачка златна кокош. Само будалама још није јасно да Григорије није кажњен ни због чега него унапређен да даље мешетари.

Много је апела верника из епархије немачке у којима годинама тврде да је Григорије литургијски и финансијски живот ове епархије ојадио и потукао до ногу. Знамо да су многи клирици оболели због репресије и то није реткост али јесте тајна. У епархији немачкој због осионости Григорија и његове екипе оболио је епископ што је скандал.

Сигурни смо да то са собом повлачи по одговорне канонске, правне, моралне и многе друге последице, будући да је одговорност очигледна. Да ли ће епископ Јован доживети трагичну судбину неких трагичних примера остаје да се види. Жалосно је да на ово Синод београдске патријаршије не реагује нити због било чега не казни Григоријева непочинства. Напротив, она се прећуткују, а накнадно у медијима доживљавају као наводни прогон Гргура због политике и другачијег мишљења.