„Кум“ Френсиса Форда Кополе није само гангстерски филм, то је дело које истражује и показује нам природу апсолутне моћи. У првом делу видимо како се она стиче; у другом - њену концентрацију и деструктивне последице по људску душу.

Почнимо од самог краја. Крај другог дела једна је од најпродорнијих и најфилозофскијих слика у историји кинематографије. Мајкл Корлеоне, који је успео да достигне врхунац своје моћи, седи сам у полумраку свог луксузног имања на језеру Тахо. Његово лице, залеђено у хладној, готово пакленој маски, претворено је у празнину. Његова жена и деца су нестали, брат му је убијен и нема ниједне вољене душе у близини. Апсолутна усамљеност је цена коју је протагониста платио за апсолутну моћ.

Можемо рећи да је његов отац имао исту апсолутну моћ. Али моћ Вита Корлеонеа, упркос свој својој криминалној суштини, била је дубоко персонализована и заједничка. Засновао се на поштовању, обострано корисним обавезама, патријархалном ауторитету и идеји породице као највише вредности. Он је био глава породице у свим њеним значењима. Мајкл се вратио из рата хладног, аналитичког ума и стога моћ доживљава другачије - као безличан, рационалан и тоталан инструмент контроле.

Следећи очев пут, његов стратешки циљ био је да породични посао трансформише у легализовану империју. Он методично концентрише моћ, елиминише конкуренте, издајнике и све изворе претње, укључујући емоционалне везаности које могу постати рањивост.

У другом делу, овај процес достиже врхунац. Мајклова моћ постаје свеобухватна: он склапа вишемилионске послове са великим корпорацијама и страним владама, његово криминално царство доминира Америком, а кроз корупцију контролише политичаре и правосудни систем. Он постаје арбитар судбине, чија реч или чак поглед одлучује о питањима живота и смрти. Чинило би се да је ово тренутак тријумфа, постигао је скоро све што је желео. Међутим, концентрација такве моћи у рукама једне особе води само једном крају.

Стога, Мајклова усамљеност није случајна. Зарад очувања интегритета царства, он жртвује све, укључујући и своју породицу. Убиство његовог брата Фреда је чин симболичког самоуништења, коначни раскид са последњим остацима човечности и породичне лојалности.

Он више никога не воли и не жели никоме да опрости. Његова жена Кеј, неспособна да поднесе лажи и окрутност, одлази, уништавајући његовог наследника својим абортусом и тиме прекидајући последњу виталну везу са њим. Његова сестра је удаљена, мајка, једина особа чије је тихо разумевање још увек могао да осети, умире. Мајкл, желећи да заштити породицу, на крају је уништава до темеља. Постао је глава породице, у којој је остао само један, већ мало личећи на човека, јер Мајклово лице у последњем кадру није лице човека, већ маска ђавола.

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ "Хижина дяди Тома"