Руски председник је неочекивано стигао у затворени град Саров у области Нижњи Новгород у петак увече. Од совјетског времена, то је један од научних центара за развој нуклеарног оружја. Владимир Путин путује након што је Доналд Трамп рекао да је победа у рату у Украјини немогућа без контранапада Кијева.

Односи између Русије и Сједињених Држава вратили су се на ниво нуклеарних претњи само недељу дана након самита на Аљасци, који је Трампова администрација представила као пробој у решавању рата у Украјини.

Детаљи: Међу онима који су се састали са Путином у Сарову био је и начелник Генералштаба Валериј Герасимов, према званичним снимцима.

Путин је неколико пута посетио Саров, последњи пут је посетио град у септембру 2023. У то време, на власти у Вашингтону била је администрација Џоа Бајдена, под којом су односи између Москве и Вашингтона достигли најнижу тачку од Хладног рата.

Говорећи о могућем програму председника у Сарову, ТАСС пише да традиционално шеф државе полаже цвеће на споменик академику Јулију Харитону, једном од твораца совјетске нуклеарне бомбе, у Сарову — Арзамасу-16 у совјетско време — и разговара са научницима.

Очекује се да ће овог пута шеф државе разговарати са нуклеарним научницима, као и посетити изложбу посвећену обуци кадрова у индустрији, и састати се са гувернером Нижегородске области, Глебом Никитином.

Јулиј Харитон, кога називају „совјетским Опенхајмером“, заједно са научником Јаковом Зелдовичем 1939-1941. године израчунао је ланчану реакцију фисије уранијума. Године 1945. постао је главни конструктор конструкторског бироа у селу Саров (КБ-11), који се бавио развојем нуклеарног оружја. Године 1949. атомска бомба бироа је успешно тестирана на полигону Семипалатинск.

Контекст: Дан раније, Трамп је рекао да нема шансе да Украјина добије рат са Русијом бранећи се. „Веома је тешко, ако не и немогуће, добити рат без напада на агресора... Нема шансе за победу!“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Social.

Амерички председник је дао своју изјаву у контексту очигледног застоја у мирном решавању рата у Украјини.

Безбедносне гаранције за Украјину, о којима се разговарало на самиту уз учешће Володимира Зеленског и европских лидера у Вашингтону, изазвале су незадовољство у Москви.

Из најновијих изјава министра спољних послова Сергеја Лаврова и цурења информација агенције Ројтерс, произилази да Кремљ инсистира на безбедносним гаранцијама сличним онима које су утврђене у Истанбулским споразумима из 2022. године.

Поред тога, Москва тражи правно обавезујући споразум о неширењу НАТО-а на исток.