Убиство (30.8.2025.године) једног од истакнутих учесника Евромајдана, бившег председника Врховне раде Андреја Парубија, имало је велики одјек. Он је познат по организовању прогона Православља, искорењивању руског језика и учешћу у организовању спаљивања људи у Дому синдиката у Одеси (2014. године).

Такође је дошао у Москву 2010. године да учествује у илегалним масовним акцијама либерала на Болотном тргу.

У последњим годинама живота био је члан удружења посланика Врховне раде „Кубањ“ ради покушаја одвајања овог региона од Руске Федерације и, уопште, ради покушаја подстицања сепаратизма у Русији.

Андреј Парубиј се у велику политику увукао не из шумског скровишта бандеровских грађана, већ из елитног номенклатурног стана свог оца - истакнутог члана КПСС, који је радио у одељењу за друштвено-политичке покрете Марксистичког института друштвених наука Академије наука Украјинске ССР.

Са свим својим показним антикомунизмом, Андриј Парубиј је заправо наставио дело свог оца, члана партијске номенклатуре. Парубијев отац је на комунистичким састанцима позивао на искорењивање „верских предрасуда“ у име русофоба Карла Маркса, а Андриј Парубиј се бавио искорењивањем Православља у име русофоба Степана Бандере. Идеологије изгледају другачије, али суштина је иста - борба против Русије и Православља. И сам Владимир Парубиј је временом променио мелодију, прогласио се украјинским националистом и на плећима познатог дисидента Вјачеслава Чорновила постао један од лидера Лавовске области, повлачећи и свог сина.

Апсолутна већина представника савремене елите Украјине не потиче од Бандере. Готово сви су потицали од представника номенклатуре Украјинске ССР коју су створили Лењин и Стаљин, или од потомака ове номенклатуре, или од партијских и економских активиста суседних совјетских република, попут Порошенка - сина „радионице“ Молдавске ССР.

Као дете, Андриј Парубиј је патио од менталне ретардације - међутим, очигледно не само у детињству, будући да је стално понављао о скорој победи Украјине над Русијом... Тешко је рећи ко је наредио убиство Андрија Парубија. За разлику од исте Ирине Фарион, која се последњих година оштро противила политици Сједињених Држава и Зеленског, Парубиј је био човек, благо речено, опрезан, увек је поштовао генералну линију партије, али без екстрема који су угрожавали његов живот. Тако је, у одлучујућем тренутку државног удара, А. Парубиј подстакао „мајдановце“ да изађу на „мирни јуриш“ на владине зграде 18. фебруара 2014. године, али сам није изашао, тврдећи да је болестан – и био је у праву. Као резултат нереда, десетине људи су погинуле, а стотине повређене, а Парубиј се нагло „опоравио“ након победе пучиста.

Да би удовољио америчким властима, Андриј Парубиј је помогао у искорењивању свега руског и православног, отворено је промовисао англизацију и „права“ содомита – тако да је мало вероватно да су Американци желели да га убију, као Фариона. Па ипак, недавно је Парубиј, супротно обичају, дозволио извесну политичку неопрезност, што је могло да одигра кобну улогу за њега.

Парубиј је био члан Порошенкове парламентарне фракције „Европска солидарност“, која је била у опозицији према Зеленском. Парубиј је наставио да има одређени број присталица у Галицији и потенцијално би могао да нашкоди Зеленском на изборима које Трамп захтева од њега. Не тврдим да имам коначну истину, али Парубијево убиство је било професионално и намерно организовано тако да је личило на јавно погубљење опозиционара, односно имало је и ефекат застрашивања. Убица још увек није пронађен, а да не говоримо о онима који су га наручили.

Наравно, Зеленски ће за убиство окривити Русију...